Od zvaničnog zatvaranja zapadno-balkanske rute postepeno je počeo da raste broj navoda o zlostavljanju izbeglica koje su neregularnim putem došle na teritoriju susednih zemalja (Hrvatske, Mađarske i Rumunije), neposredno pred vraćanje na teritoriju Republike Srbije. Brojne nevladine organizacije ukazivale su na ovaj problem, međutim adekvatno dokumetovanje ovakvih slučajeva je izostalo.
Iz tog razloga, kancelarija UNHCR u Srbiji osnovala je radnu grupu koja će se baviti problemom kolektivnog proterivanja izbeglica, a sve aktivnosti radne grupe sprovode se uz podršku niza nevladinih organizacija koje deluju na teritoriji Beograda i Vojvodine. Sama ideja o formiranju jedne takve grupe nastala je na inicijativu Zaštitnika građana Republike Srbije, koji je oformio tim eksperata za dokumentovanje ovih slučajeva u skladu sa principima sadržanim u Istanbulskom protokolu. Tim eksperata sastoji se od specijalista za sudsku medicinu koji imaju iskustvo u radu sa žrtvama nasilja i u primeni principa i načela iz Istanbulskog protokola, kao i specijalista psihijatrije koji imaju zadatak da pruže psihološku i psihijatrijsku podršku. Zadatak pravnika je da prikupe činjenične opise svakog pojedinačnog slučaja i da ih pravno kvalifikuju, kako bi se eventualno preduzimale pravne radnje prema nadležnim organima država u kojima su incidenti zabeleženi. Cilj je da se nakon završetka istraživanja, koje će uključivati i terenski rad, objavi izveštaj koji će biti predstavljen na konferenciji za medije i kojim bi se široj javnosti (domaćoj i međunarodnoj) skrenula pažnja na gruba kršenja ljudskih prava izbeglica.
Radna grupa je od osnivanja zabeležila oko sto svedočenja ljudi vraćenih iz susednih zemalja na teritoriju Republike Srbije. Sprovedeno je 17 detaljnih medicinskih pregleda i psiholoških procena. Migranti su uglavnom presretani od strane granične policije, nakon čega su bili podvrgavani nasilju, a pre nego što su vraćeni u Srbiju oduzimani su im mobilni telefoni i novac. Izbeglice ni u jednoj zemlji nisu imale mogućnost da zatraže azil, iako su to izričito tražili. Ovaj scenario ilustruje kako se izbeglice često nalaze između brutalnosti granične policije i rigoroznog sistema azila sa jedne strane i krijumčarskih grupa koje ih ohrabruju da nastave dalje, sa druge strane. Da bi se sačuvali životi i smanjilo nehumano ponašanje, vreme je da sve evropske zemlje obezbede siguran i dostojanstven put za sve osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom, kojima se mora omogućiti pristup postupku azila i dobijanje međunarodne zaštite ukoliko ispunjavaju uslove za to. Radna grupa nastaviće da sprovodi svoje aktivnosti sve se dok za to postoji potreba.