Generalna skupština Ujedinjenih nacija velikom većinom usvojila je Globalni kompakt o izbeglicama,  nakon 18 meseci intenzivnih konsultacija između država članica, eksperata, civilnog društva i izbeglica. Usvajanje Kompakta predviđeno je Njujorškom deklaracijom iz 2016. godine, a njen glavni cilj je unapređenje upravljanja izbegličkim krizama, u trenutku kada je broj raseljenih u svetu dostigao više od 68,5 miliona ljudi. Ideja iza usvajanja Globalnog kompakta je integracija izbeglica u društvo kroz inkluzivni odgovor na izbegličke krize, na dobrobit kako izbeglica tako i samih društava koja prihvataju izbeglice.

Globalni kompakt polazi od stava da je „težak položaj izbeglica opšta briga čovečanstva“  i da „nastoji da omogući predvidivu i pravednu podelu tereta i odgovornosti“. Devet od deset izbeglica živi u zemljama u razvoju, poput Turske u kojoj živi 3,5 miliona izbeglica, a koje nemaju kapacitet da pruže usluge od zdravstva do obrazovanja.

Globalni kompakt o izbeglicama, iako nije pravno obavezujući dokument, predstavlja izraz političke volje da se aktiviraju načela podele odgovornosti i tereta. Oko 85% izbeglica žive u zemljama u razvoju gde su usluge već ograničene. Ovakvo stanje ostavlja izbeglice na milost i nemilost čestih privrednih oscilacija u tim zemljama. Visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija povodom usvajanja Globalnog kompakta je izjavio da je slika koju imamo o izbeglicama vezana za izbegličke kampove i da je cilj da se to promeni. Globalni kompakt predstavlja jedinstvenu priliku za jačanje međunarodnog odgovora na izbegličke krize a baziran je na postojećem međunarodnom pravu, posebno na Konvenciji iz 1951. godine, koja iako postavlja prava izbeglica i obaveze država u tom pogledu, ne govori ništa o međunarodnoj saradnji.

Sadržina Globalnog kompakta o izbeglicama bazirana je na iskustvima koja su prikupljena kroz probnu implementaciju Sveobuhvatnog okvira za odgovor na izbegličke krize (Comprehensive refugee response framework) kao aneksa Njujorške deklaracije i seriju tematskih sastanaka i konsultacija od 2016. godine.

Četiri ključna cilja Globalnog kompakta o izbeglicama su smanjivanje pritiska na zemlje koje vrše prihvat izbeglica, veća samostalnost izbeglica, veće mogućnosti za zakonito preseljenje u treće države i podrška rešavanju problema u državama porekla kako bi se omogućio siguran i dostojanstven povratak kućama.

Praćenje zacrtanih ciljeva Globalnog kompakta biće omogućeno kroz formiranje Globalnog izbegličkog foruma na kom će vlade država izveštavati o napretku i izjašnjavati se o merama koje planiraju da preduzmu.

Globalni kompakt sastoji se od dva dela, Sveobuhvatnog okvira za odgovor na izbegličke krize, čiji je „zadatak“ operacionalizuje primenu na terenu i Programa akcije koji postavlja smernice za međunarodnu zajednicu u širem smislu. Po prvi put pored vlada i međunarodnih i lokalnih nevladinih organizacija i privatnog sektora, u odgovor na izbegličke krize biće uključene i finansijske institucije. Biće uspostavljena posebna platforma za ranu podršku u mobilizaciji finansijskih, materijalnih i tehničkih resursa u slučaju pojave nove krize kroz saradnju sa donatorima i državama. Platforma će biti aktivirana i deaktivirana od strane UNHCR-a.

Kroz pilot primenu Sveobuhvatnog okvira za odgovor na izbegličke krize već su postignuti određeni rezultati. Etiopija se obavezala da zatvori svih 27 izbegličkih kampova u narednih 10 godina i da njihovo stanovništvo integriše u lokalno društvo. U Čadu su započete promene u radu škola u koje su do sada išle samo izbeglice dok je Džibuti omogućio izbeglicama da se uključe u finansijsko tržište.

Prva prava procena dostignuća Globalnog kompakta o izbeglicama biće sledeće godine kada će biti održan prvi Globalni izbeglički forum. Nakon toga će forum biti održavan svake četiri godine sa među-sastancima svake dve godine.

Međunarodne nevladine organizacije poput Međunarodnog komiteta spasa i Oksfama izdale su saopštenje u kom se kaže da globalni kompakt predstavlja mogućnost za bolju zaštitu izbeglica ali samo u onoj meri u kojoj države budu bile voljne da ispune obećano. Usled političkih promena nakon usvajanja Njujorške deklaracije 2016. sam tekst Globalnog kompakta je dosta konzervativniji od onoga što su mnogi očekivali. Neobavezujuća pravna priroda Globalnog kompakta o izbeglicama predstavlja rizik da će brojne države bežati od preuzetih obaveza znajući da ne postoji mogućnost za sankcionisanje. Akademici i profesori istakli su kao gorući problem to što Globalni kompakt ignoriše radnička prava izbeglica i da ovo potencijalno može dovesti do toga da izbeglice budu pretvorene u jeftinu i nezaštićenu radnu snagu. Globalni kompakt takođe gotovo uopšte se ne osvrće na interno raseljena lica i lica koja napuštaju svoje zemlje usled klimatskih promena.

Istovremeno, uz nešto manju podršku, usvojen je i zaseban dokument koji se bavi pravima migranata. Usvajanjem Globalnog kompakta za sigurnu, urednu i regularnu migraciju uz Globalni kompakt o izbeglicama u budućnosti biće jasnije razlikovati termine „izbeglica“ i „migrant“ ali i omogućiti odgovarajuću zaštitu za obe grupe.

Foto: Martin Hearn (CC BY 2.0)