Prema UNHCR procenama broj izbeglica i migranata u Srbiji porastao je tokom oktobra i u prvoj nedelji novembra iznosio je oko 4.600 lica, od čega je oko 4.100 smešteno u državne centre za azil i prihvatne centre. Najviše izbeglica i migranata bilo je smešteno u prihvatnim centrima u Obrenovcu (799), Preševu (449) i Adaševcima (367) i u Centru za azil u Krnjači (774), dok je najmanje boravilo u centru za azil u Tutinu i prihvatnim centrima u Bosilegradu, Dimitrovgradu i Bujanovcu.
Tokom oktobra najviše namera za traženje azila izraženo je u policijskim stanicama (702). Takođe je zabeleženo 15 izraženih namera na aerodromu i 17 u prihvatnom centru u Preševu. Tokom oktobra nije izražena nijedna namera za traženje azila u prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli kao ni u pograničnoj zoni.
U oktobru je 734 osobe izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, a među njima je najviše bilo državljana Iraka (264), Avganistana (157), Pakistana (149) i Irana (79). Nameru da traže azil izrazile su i osobe iz Sirije, Libije, Alžira, Maroka, Bangladeša, Somalije, Indije, Egipta, Palestine, Šri Lanke, Eritreje, Kameruna, Kine, Nigerije, Ruske Federacije, Tunisa i Turske. Od ukupnog broja tražilaca azila 559 je bilo muškaraca a 175 žena. Takođe, nameru da traže azil izrazilo je i 282 dece od kojih je je 8 bilo bez pratnje roditelja ili staratelja.
U skladu sa Zakonom o azilu tokom oktobra je registrovano je 27 tražilaca azila, i tom prilikom im je utvrđen identitet, obavljeno je fotografisanje i uzimanje otisaka prstiju. Podneto je 27 zahteva za azil, a Kancelarija za azil obavila je devet saslušanja.
U oktobru je Kancelarija za azil donela dve pozitivne odluke, jedno rešenje o dodeli utočišta za jednog državljanina Burundija i jedno rešenje o dodeli supsidijarne zaštite za devet osoba državljana Libije. U svim ovim slučajevima tražioce azila zastupao je Beogradski centar za ljudska prava. Pored toga, Kancelarija za azil donela je četiri rešenja o odbacivanju zahteva za azil.
Photo: Kristian Odberg (CC0 1.0)