13.05.2022.
Miloš Tasovac, pravni savetnik program Azil i migracije
Iz analize medijskog sadržaja i stavova građana o izbeglicama i migrantima može se zaključiti da je interesovanje javnosti za ovu temu u 2021. godini značajno opalo u odnosu na 2020. godinu. Stiče se utisak da je rasprava o pitanjima koja se tiču izbeglica i migranata dobrim delom prešla iz domena mejnstrim medija i dnevne politike na teren interneta i društvenih mreža.
Rezultati istraživanja stavova građana o izbeglicama i migrantima, koje je Ipsos Strategic Marketing sproveo u novembru 2021. godine na inicijativu BCLJP-a, govore u prilog tome da su stavovi građana o ovoj temi u izvesnoj meri pozitivniji nego u 2020. godini. Ohrabruje činjenica da više od polovine građana RS (56 odsto) ne bi imalo ništa protiv da se migranti iz zemalja Bliskog istoka i Afrike dosele u njihov komšiluk, za razliku od istraživanja iz 2020. godine, kada je na navedeno pitanje pozitivan odgovor dalo samo oko 29 odsto ispitanika. Većina građana RS (78 odsto) smatra da im ne bi smetalo da migranti iz zemalja Bliskog istoka i Afrike idu s njihovim detetom u školu. Svaki drugi građanin RS bi prihvatio migrante kao kolege i pomogao im da se osećaju dobrodošlo, što je porast u odnosu na 2020. godinu, kada je na ovo pitanje samo oko 38 odsto ispitanika dalo pozitivan odgovor.[1] Više od polovine građana RS (59 odsto) potvrdilo je da im ne bi smetalo da zaposle izbeglice iz zemalja Bliskog istoka i Afrike, dok, s druge strane, trećina građana deli suprotno mišljenje. Na pitanje o tome da li se slažu da im migrant bude prijatelj, mišljenja građana RS su podeljena, te bi se svaki drugi građanin s njim rado družio, što je slično rezultatima iz 2020. godine. Oko polovine građana RS (54 odsto) bilo bi protiv toga da izbeglice iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike postanu deo njihove porodice, što predstavlja nešto manji procenat u odnosu na rezultate prethodno sprovedenog istraživanja, kada je takav stav iskazalo oko 62 odsto ispitanih građana. Na kraju, nešto više od polovine građana (56 odsto) smatra da izbeglice iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike ne treba da dobiju srpsko državljanstvo, dok je, s druge strane, svaki četvrti građanin (27 odsto) suprotnog mišljenja.
Iako je tema migracija bila znatno manje zastupljena u medijskom prostoru u 2021. u odnosu na 2020. godinu,[2] mediji za nju nisu u potpunosti izgubili interesovanje. Primetno je da, mnogi mediji nastavljaju sa senzacionalističkim izveštavanjem o svakom, pa i najmanjem incidentu u kom su učestvovali migranti.[3] Na taj način stavljaju u fokus grupu kojoj pripada počinilac ili učesnik u incidentu, što samo po sebi izaziva bojazan i osećanje ugroženosti kod građana, a istovremeno doprinosi negativnom stavu o izbeglicama i migrantima. U vezi s tim, značajan prostor u medijima dobili su događaji na severu RS. Tamo su zabeleženi slučajevi nanošenja štete imovini poljoprivrednika preko čijih njiva prelaze migranti prilikom pokušaja odlaska preko granice, ali su registrovani i drugi ozbiljniji slučajevi ugrožavanja javnog reda i mira.[4] Ovakvi incidenti posebno idu u prilog desničarskim grupama koje ih koriste kao opravdanje za širenje svojih antimigrantskih stavova. Iako je nezadovoljstvo građana opravdano, vrlo je važno da mediji i institucije preduzmu sve u njihovoj moći kako bi sprečili stvaranje atmosfere straha i mržnje prema migrantima. Kada građani ne dobijaju odgovore od države, nemaju informaciju o tome šta se zaista dešava i koliko je ozbiljno, kao i šta država preduzima u cilju rešavanja nastalih problema, lako podležu ekstremnim stavovima. Potrebno je da se građanima objasni da krivična dela i prekršaji izbeglica i migranata predstavljaju samo mali deo u ukupnom broju krivičnih dela u RS, te da izgredi pojedinaca ne mogu služiti kao opravdanje za mržnju prema celoj ovoj populaciji. Svaki prekršaj ili krivično delo, bez obzira na počinioca, treba da se sankcioniše, ali je generalizacija u svakom, pa tako i u ovom slučaju opasna jer može imati negativne posledice po bezbednost grupe o kojoj je reč.
Mediji su često izveštavali o akcijama MUP-a koje su sprovođene tokom cele 2021. godine, pretežno u Beogradu i u pograničnim gradovima RS.[5] Naime, policija je u tim akcijama sakupljala migrante koje je zaticala u većim grupama po gradskim centrima i neformalnim mestima okupljanja i odvodila ih u neke od PTC. Tokom pojedinih policijskih intervencija je u PTC sprovedeno istovremeno i po više stotina migranata, pa je tako u oktobru u Somboru pronađeno 358 migranata, koji su autobusima prevezeni u PTC gde im je obezbeđen smeštaj. Akciju je sprovela somborska policija u saradnji s KIRS-om i lokalnom samoupravom.[6]
Iako su često koristili senzacionalistički stil izveštavanja, mejnstrim mediji su o izbegličko-migrantskoj populaciji uglavnom pisali bez direktnog izražavanja netrpeljivosti. Ipak, za razliku od sadržaja samih tekstova, komentari pretežnog dela čitalaca najčešće su bili obojeni predrasudama, pa čak i dozom mržnje.
Temom izbeglica i migranata su se tokom 2021. godine u značajnoj meri bavile desničarske grupe koje za sebe tvrde da „štite građane od migranata“, kao i njihovi pratioci na društvenim mrežama. U sadržaju na profilima ovih grupa primećuje se značajno preusmerenje fokusa s ove na druge aktuelne teme, kao što su mere zaštite protiv širenja zaraze virusom korona. Ipak, izbeglice i migranti, odnosno „pretnja“ koju oni predstavljaju za RS, i dalje su jedna od omiljenih tema pripadnika desno orijentisanih grupa i njihovih istomišljenika. Vrlo često se u komentarima članova ovih grupa i njihovih pratilaca na društvenim mrežama migranti navode kao samo jedan od „šrafova“ u izvesnoj globalnoj zaveri protiv Srba, ali i protiv čitavog čovečanstva. U tim situacijama se iznose neproverene ili čak apsurdne tvrdnje, koje imaju za cilj da proizvedu strah i mržnju prema izbegličko-migrantskoj populaciji kod što većeg broja građana.
Tokom 2021. godine nisu zabeleženi veći antimigrantski protesti koji su obeležili 2020. godinu, izuzev manjih okupljanja nekoliko desetina ljudi u pograničnim mestima. Pored lokalnih građana, značajan deo onih koji su protestovali činili su pripadnici antimigrantskih grupa,[7] koji su čak i javno etiketirali građane koji su pružali pomoć migrantima, kao u slučaju zabeleženom u gradu Somboru.[8] Ove, desno orijentisane grupe, nastavile su da uzimaju zakon u svoje ruke po gradovima RS, u čemu su se naročito isticale „Narodne patrole“, o čijim je aktivnostima usmerenim prema ovoj populaciji BCLJP izveštavao tokom 2020. godine.[9] Članovi ove neformalne desničarske grupe su često presretali migrante pod izgovorom da su „sve agresivniji“, a njihovi napadi „sve učestaliji“, ograničavajući im slobodu kretanja i sprovodeći takozvana građanska hapšenja. Svoje akcije su često snimali i objavljivali na društvenim mrežama, pod parolama „Stop naseljavanju migranata“, „Da ulice opet budu sigurne“ i „Kad nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost“, šireći ksenofobiju i antimigrantsko raspoloženje. Pripadnici „Narodnih patrola“ način svog delovanja pravdaju neefikasnošću srpske policije i tužilaštva, dok sebe predstavljaju kao patriote koji štite Srbe od migranata. Potpuno je jasno da je opisano sprovođenje pravde od strane bilo kakvih ad hoc grupa nauštrb nadležnih institucija neprihvatljivo i podriva već krhku vladavinu prava. Takvo postupanje je posebno opasno jer, ukoliko društvo olako prihvati da ovakve grupe uzimaju vlast u svoje ruke protiv migranata, u budućnosti će pristati na takvo ophođenje i prema drugim građanima što bi dovelo do kraha vladavine prava.[10]
Pored „patroliranja“, ove grupe su vrlo aktivne u širenju svojih stavova na društvenim mrežama. Samo u toku januara 2021. godine, na njihovim profilima zabeležene su 64 objave kojima se migranti, s jedne strane, predstavljaju kao kriminalci opasni po građane i društvo, a s druge, kao privilegovane osobe kojim se, navodno, dele kuće i planira njihovo masovno naseljavanje u RS. Prema navodima KIRS-a, reč je o pomoći izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i interno raseljenim licima s Kosova i Metohije. To pokazuje da autori pomenutih „vesti” ili ne poznaju materiju ili svesno objavljuju navode koji nisu utemeljeni na činjenicama, s ciljem da izazovu negativna osećanja domaćeg stanovništva prema migrantima.[11]
Kada se uzme u obzir sve izloženo, može se zaključiti da su, i pored osetnog smanjenja interesovanja za temu migracija u 2021. godini, kao i značajno manjeg stepena politizacije migrantskog pitanja, i dalje prisutni negativni aspekti u javnom diskursu prema migrantima u RS. Mediji i dalje predstavljaju najznačajniji faktor prilikom kreiranja stavova javnosti RS o ovoj populaciji. Stoga je od krucijalne važnosti da se predstavnici medija pridržavaju svoje obaveze poštovanja standarda novinarske profesije i da se uzdrže od senzacionalističkog načina prenošenja vesti kojima dodatno jačaju strah i predrasude kod građana o izbeglicama i migrantima. Poželjna je i češća zastupljenost humanitarnog i integracionog narativa u medijima, koji bi učinili vidljivijim pozitivne aspekte života i boravka izbeglica i migranata u RS.[12] U tu svrhu, trebalo bi nastojati da i migranti i izbeglice dobiju svoj glas i da češće imaju priliku da se predstave javnosti posredstvom medija, da govore o svojim planovima, razmišljanjima, iskustvima i problemima. Na taj način se najbolje razbijaju predrasude o nekome koga ne poznajemo.
[1] Za razliku od prethodno sprovedenog istraživanja, kada je oko 46 odsto ispitanika izrazilo negativan stav o tome da im migrant bude kolega, sada je takav negativan stav izrazilo svega 13 odsto ispitanika.
[2] Vidi više u Pravo na azil u Republici Srbiji 2020, str. 175–193.
[3] Tako je krađa jedne jakne u centru Beograda od strane migranata bila gotovo prava senzacija o kojoj su dramatično izveštavali skoro svi mediji. Vidi više: „Grupa migranata opljačkala Zaru usred Beograda: Obračun sa radnicima trajao 10 minuta (VIDEO)“, 24sedam.rs (27. januar 2021), dostupno na: https://bit.ly/3CQ5ofI.
[4] „Protest protiv naseljavanja migranata“, SOINFO.ORG (11. oktobar 2021), dostupno na: https://bit.ly/2ZqmCma.
[5] „U centru Beograda pronađeno 126 ilegalnih migranata, odvedeni u prihvatne centre“, N1 (17. jun 2021), dostupno na: https://bit.ly/3oYkU3X.
[6] „U Somboru pronađeno 358 ilegalnih migranata“, RTV (21. oktobar 2021), dostupno na: https://bit.ly/3oZON3Q.
[7] „Protest protiv naseljavanja migranata“, SOINFO.ORG (11. oktobar 2021), dostupno na: https://bit.ly/2ZqmCma.
[8] U oktobru je u medijima objavljen slučaj građana Sombora čija su imena desničarske grupe objavile na plakatima, javno ih optužujući da pomažu izbeglicama izdavanjem stanova i kuća, te da tako podstiču njihovo masovno naseljavanje. Ovakvo postupanje je naročito problematično i opasno u manjim mestima gde se svi međusobno poznaju. Vidi više na: „‘Zabrinut sam za porodicu’: Somborac kome prete zbog izdavanja smeštaja migrantima“, Radio Slobodna Evropa (12. oktobar 2021), dostupno na: https://bityl.co/AixQ i „Sombor postao podeljeni grad“, Danas (25. oktobar 2021), dostupno na: https://bityl.co/AixS.
[9] Vidi više u Pravo na azil u Republici Srbiji 2020, str. 180–181.
[10] „‘Narodne patrole’ danas jure migrante, a sutra koga će?“, Istinomer (26. mart 2021), dostupno na: https://bit.ly/3CTo7qq.
[11] Ibid.
[12] Pozitivan primer predstavlja vest o izbeglicama koje su, po prvi put u RS, upisale fakultete pod istim uslovima kao i državljani RS, koja je dobila značajan prostor u javnosti. Vidi više u odeljku Integracija, str. 144–145.