1.3.2023. Beogradski centar za ljudska prava je predstavio u utorak 28. februara godišnji izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2022. Izveštaj je predstavljen na konferenciji za medije u punom Medija centru u Beogradu na kojem su govorili Sufijan Ađali, novi šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, Anja Stefanović, koordinatorka Programa azil i migracije, Ana Trifunović, urednica i autorka izveštaja Pravo na azil u Republici Srbiji 2022 i Jelena Ilić, viša savetnica za integracije Programa azil i migracije.

Broj ljudi u svetu koji su prinudno raseljeni zbog oružanih sukoba, progona ili prirodnih katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama se tokom protekle tri decenije upetostručio i danas prema podacima UN iznosi 103 miliona.

Prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice i migracije, u toku 2022. godine kroz smeštajne kapacitete prihvatnih centara i centara za azil u Srbiji prošlo je više od 119.000 izbeglica i tražioca azila, navela je urednica izveštaja Ana Trifunović.

„To je dvostruko veći broj u odnosu na 2021. godinu, što je posledica priliva izbeglica iz Ukrajine, i evidentno povećanog priliva izbeglica iz Afrike i sa Bliskog istoka. Najveći broj izbeglica je iz Avganistana i Sirije, a u prihvatnim centrima i centrima za azil, po mesecima se broj smeštenih kretao od 4.000 do 8.000 ljudi“, rekla je ona.

Od januara do kraja decembra 2022. godine nameru da zatraži azil u Srbiji izrazila je 4.181 osoba, dok je njih 320 i zvanično podnelo taj zahtev. Od tog broja nadležni organi su tokom 2022. godine odobrili ukupno 30 zahteva za azil, što je više nego duplo više u odnosu na 2021. godinu kada je usvojeno 14 zahteva za azil u Srbiji. Od 2008. godine u Srbiji je usvojeno ukupno 238 zahteva za azil, navela je Ana Trifunović i dodala da ovi podaci govore „da najveći broj ljudi u porketu i dalje Srbiju radije posmatra kao zemlju tranzita, nego zemlju destinacije“.

Prema njenim rečima na osnovu instituta o privremenoj zaštiti koja je aktivirana nakon invazije Rusije na Ukrajinu, Srbija je odobrila 1.115 rešenja o privremenoj zaštiti pretežno ukrajinskih državljana. Na aerdordomu Nikola Tesla u Beogradu 4.000 stranaca je odbijeno u nameri da uđe u Srbiju a među njima je bilo osoba koje su potencijalno u potrebi za međunarodnu zaštitu, s obzirom na to da je među njima bilo i državljana Sirije.

Rat u Ukrajini, usklađivanje viznog režima sa Evropskom unijom, trilateralni memorandum između Srbije, Mađarske i Austrije su ponajviše uticali na migracione tokove ka Srbiji, istakla je Anja Stefanović, koordinatorka Programa azil i migracije.

„Dolazak državljana Ukrajine u Srbiju je olakšan bezviznim režimom, nakon čega su svoj boravak regulisali kroz institut privremene zaštite  i iz iskustva Beogradskog centra funkcionisanje ovog mehanizma bilo je bez većih problema. Ljudi koji su došli iz Ukrajine najčešće su boravili na privatnim adresama, mnogi od njih imaju ovde prijatelje, kumove, pa čak i mešovite brakove. Vlada Srbije je opredelila i Centar za azil u Vranju za smeštaj isključivo izbeglica iz Ukrajine„, rekla je ona i dodala da većina izbeglica iz Ukrajine želi da se vrate u svoju zemlju kada se stvore uslovi za to.

Podsetila je i da je Srbija ukinula slobodan vizni režim sa Tunisom, Indijom i Burundijom na osnovu zahteva EU i da postoji bojazan da će Srbija iz istog razloga nastaviti da ukida slobodan vizni režim sa drugim državama. Iako se ne zna mnogo o trilateralnom memorandumu Srbije, Mađarske i Austrije o zaštiti granica, očigledno je da se EU „dodatno ograđuje žicama i ogradama“ što će samo pojačati kriminalne prakse krijumčarenja i slučajeve kršenja ljudiskih prava od strane država, rekla je Anja Stefanović.

Ona je ukazala i na ekološke izbeglice i ljude koji se prinudno raseljavaju usled posledica klimatskih promena i devastacija životne  sredine ljudskim faktorom. To se kako je istakla može desiti i u našoj zemlji „i to preti dolini Jadra ukoliko se ne spreče dalja ispitivanja i iskopavanja litijuma“.

Jelena Ilić, viša savetnica za integraciju Programa azil i migracije rekla je da se Beogradskom centru za ljudska prava tokom prošle godine obratilo 230 izbeglica, kojima je bila potrebna pomoć u vezi nastavka obrazovanja u Srbiji, ili pristupa tržištu rada.

Ona je rekla da je 94 klijenata iz Ukrajine bilo zastupano u postupcima pristupa ekonomskim i socijalnim pravima, zatim slede klijenti iz Burundija, Irana i Libije.

„Za pravo na pristup pravu na rad ili obrazovanje obraćale su se osobe starosti od 20 do 56 godina, od kojih je samo 23 odsto njih govorilo srpski jezik. Od 2021. godine četiri klijenta Beogradskog centra za ljudska prava upisali su fakultete i visokoskolske ustanove“, rekla je Ilić.

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonje Tošković istakla je da je u prošloj godini je u Evropu izbeglo osam miliona ljudi samo iz Ukrajine, a njih 900.000 podnelo je zahteve za azil. Međutim, u Evropi i dalje zaštitu najviše traže građani Sirije i Avganistana.

“Prema podacima Fronteksa, najveći broj tražilaca azila u Evropi boravi legalno, sa vizama, dok je samo oko 300.000 pokušalo evropsku granicu da pređe ilegalno, kazala je Tošković, i dodala da su neke zemlje pooštrile procedure za davanje zaštite čak i Ukrajincima.

Izveštaj je dostupan na ovom linku: Pravo na azil u Republici Srbiji 2022

Izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2022 izrađen je u okviru projekta Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji, koji Beogradski centar za ljudska prava sprovodi uz podršku UNHCR-a u Srbiji. Beogradski centar za ljudska prava, kao partner UNHCR-a, od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji.