Promena u ekvadorskom tumačenju komplikovanih normi regionalnog i međunarodnog (izbegličkog) prava je, nakon 2488 dana utočišta u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, dovela do hapšenja Džulijana Asanža aprila 2019. godine.
Džulijan Asanž, osnivač portala Vikiliks (WikiLeaks) koji je objavljivao tajne dokumente i prepiske državnih organa i zvaničnika širom sveta, zatražio je diplomatski azil u ambasadi Ekvadora u Londonu 2012. godine. Asanž je tražio azil kako ne bi bio izručen Švedskoj, gde je bio terećen optužbom za silovanje (koja je kasnije povučena), a tako i posledično izručivanje Sjedinjenim Američkim Državama.
Šta je diplomatski azil? Pojedini teoretičari govore o postojanju dve vrste azila: teritorijalnom i diplomatskom. Teritorijalni azil, onaj u konvencionalnom smislu reči, dodeljuje se izbeglicama koje beže od progona iz svoje zemlje porekla. Za teritorijalni azil je neophodno da izbeglica bude fizički prisutna na teritoriji države u kojoj traži azil, na njenim granicama ili da se nalazi pod njenom nadležnosti.
S druge strane, diplomatski azil je vrlo sporna kategorija. Štaviše, diplomatski azil postoji kao pravni institut samo u regionalnom pravu Latinske Amerike. Diplomatski azil podrazumeva mogućnost osobe da zatraži utočište i zaštitu u prostorijama ambasade neke od stranih država, a temelji se na suverenom prerogativu države da daje utočište, kao i do skoro na fikciji ekstrateritorijalnosti – gde se smatralo da je sama ambasada izuzeta od zakona države prijema i da u njoj važe jedino zakoni države čija je to ambasada – kao da je deo teritorije u inostranstvu.
Kako je moguće tražiti azil u ambasadama? Po opštem međunarodnom pravu – nije. No, to ne znači da je zabranjeno. Van Latinske Amerike poštovanje diplomatskog azila (poput slučaja u Londonu) je stvar dobre volje države u kojoj se nalazi ambasada, kao i obaveze da se poštuje nepovredivost prostorija diplomatske misije u skladu sa međunarodnim diplomatskim i konzularnim pravom.
Na koji način funkcioniše diplomatski azil u Latinskoj Americi? Države Latinske Amerike već imaju tradiciju davanja diplomatskog azila političkim “prestupnicima”. Postoji čitav niz međunarodnih ugovora koji regulišu prirodu i načine davanja diplomatskog azila (npr. Konvencija o diplomatskom azilu Organizacije američkih država) koje jasno ističu da se diplomatski azil ne daje za obična krivična dela već za političke prestupe, podržavajući širok i čvrst koncept prava na azil.
Zašto je Asanžu ukinut diplomatski azil? Predsednik Moreno je izjavio da je ukidanje diplomatskog azila Asanžu zasnovano upravo na ugovorima koji regulišu diplomatski azil, dakle na normama međunarodnog prava. Predsednik Moreno je izneo dva glavna razloga: 1) ponašanje Asanža u ambasadi i 2) nastavak njegovih aktivnosti sa Vikiliksom. Konvencija o diplomatskom azilu navodi (u članu 18) da “ne treba da (se) dozvoli tražiocu azila da vrši takve akte koji su protivni javnom miru ili koji se mešaju u unutrašnju politiku teritorijalne države” a nastavak aktivnosti Vikiliksa, po rečima predsednika Morena, predstavlja mešanje u unutrašnje poslove Ujedinjenog Kraljevstva, Ekvadora i trećih država.
Interamerički sud za ljudska prava je u svom Savetodavnom mišljenju o diplomatskom azilu u maju 2018. godine, govoreći o interameričkom sistemu ljudskih prava, zaključio da obim i širina diplomatskog azila treba da se regulišu odgovarajućim međudržavnim konvencijama i odredbama unutrašnjeg zakonodavstva, s obzirom na to da države imaju suvereno pravo da biraju da li će da daju takav azil. Naravno, i dalje ostaje otvoreno pitanje dejstva i poštovanja regionalnih pravnih instituta van njihovog regiona.