Evropska kancelarija za podršku azilu (EASO) objavila je izveštaj o Avganistanu „Ključni socio-ekonomski pokazatelji. Fokus na Kabulu, Mazari Šarif i Herat.“ Tokom 2018. Avganistan se našao na drugom mestu među zemljama porekla tražilaca azila u zemljama Evropske unije, Norveškoj i Švajcarskoj sa 45.300 zahteva.
Ovaj izveštaj predstavlja ažuriranje prethodnog izveštaja iz 2017. U izveštaju su posebno obrađene teme ekonomskog rasta, zapošljavanja, siromaštva, hrane, pristupa obrazovanju, zdravstvene zaštite i stanovanja kao i interno-raseljenih lica, povratnika, žena i dece.
U izveštaju se navodi da prema podacima UNICEF-a oko 60.000 dece radi na ulicama Kabula gde prodaju robu, skupljaju smeće ili prose umesto da idu u školu. Deca se takođe koriste kao radna snaga u industriji tepiha, ciglanama, rudnicima i poljima maka kao i da su izložena seksualnom iskorišćavanju. Prema izveštaju UNHCR-a koji se navodi razmere ovog problema su verovatno daleko veće od onoga što se prijavljuje usled straha od stigmatizacije i kulturnih pitanja.
U pogledu prava žena istaknuto je da se žene susreću sa nizom specifičnih prepreka u pogledu pristupa zdravstvenoj nezi usled neobrazovanosti, ograničenog kretanja i ograničenog pristupa novcu. Usled zabrane pružanja lekarskih usluga ženama za muške doktore dolazi do teških posledica po žene imajući u vidu da su svega 15% medicinskog pomoćnog osoblja i 2% lekara žene.
U izveštaju se detaljno govori i o kretanju unutar Avganistana i bezbednosti na putevima, ekonomskoj klimi, nezaposlenosti, siromaštvu, nedostatku hrane, rodnim razlikama u pogledu pristupa obrazovanju, pristupu uslugama psiho-socijalne zaštite, pristupu pijaćoj vodi i pitanjima prava na svojinu.
Uskoro se očekuje i ažuriranje izveštaja o bezbednosnoj situaciji iz maja 2018.
Foto: Huib Scholten on Unsplash