15.10.2020.
Visoki komesar UN za izbeglice je 1. oktobra 2020. godine usvojio dokument pod nazivom
„Pravna razmatranja u vezi sa podnetim zahtevima za međunarodnu zaštitu u kontekstu
štetnih efekata klimatskih promena i katastrofa“. Inspirisan je štetnim posledicama klimatskih
promena i katastrofa koje utiču na živote miliona ljudi širom sveta, a koje primoravaju ljude
da napuštaju svoje domove, u nekm slučajevima i zemlju porekla. Dokument je inspirisan i
nedavnim slučajem Joane Tejtiota (Ionae Teitiota) protiv Novog Zelanda, koji je vođen pred
Komitetom za ljudska prava u kojem je utvrđeno postojanje štetnih efekata klimatskih
promena na uživanje pojedinih ljudskih prava.
Dokument je namenjen vladama, pravnicima praktičarima, donosiocima upravnih i sudskih
odluka, kao i zaposlenima u UNHCR-u i relevantan je za individualno i grupno određivanje
izbegličkog statusa.
U dokumentu su data pravna razmatranja u vezi sa primenom međunarodnog i regionalnog
izbegličkog prava i prava ljudskih prava u slučajevima prekograničnih migracija u kontekstu
štetnih efekata klimatskih promena i katastrofa. Takođe, razmatrane su odredbe Konvencije o
statusu izbeglica (1951), odnosno definicije date u Konvenciji i Protokolu uz Konvenciju
(1967). U pogledu regionalnog izbegličkog prava, u dokumentu je razmatrana zaštita koja se
pruža na afričkom kontinentu, odnosno pod okriljem Afričke unije –Konvencija o određenim
aspektima problema izbeglica u Africi (1969) i Kartagenska deklaracije o izbeglicama
(1984).
Takođe, razmotreni su i oblici komplementarne međunarodne zaštite u cilju zaštite od kršenja
principa zabrane vraćanja (princip non-refoulement) kada nije moguće primeniti kriterijume
za izbegličku zaštitu. To se posebno odnosi na slučajeve kada kršenjem zabrane proterivanja
može da nastupi nepopravljiva šteta zaštićenih prava predviđenim članovima 6 (pravo na
život) i 7 (zabrana mučenja) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (1966).
Ovo je od posebnog značaja u regionima gde ne mogu da se primene Konvencija o
određenim aspektima problema izbeglica u Africi i Kartagenska deklaracija o izbeglicama.
Dokument UNHCR-a nalaže da ljudi koji su u potrebi za međunarodnom zaštitom u
kontekstu štetnih efekata klimatskih promena i katastrofa mogu imati validan osnov za
izbeglički status, te da mogu imati osnovan strah od progona u skladu sa članom 1 A (2)
Konvencije o statusu izbeglica. U dokumentu je zaključeno da u slučajevima iznenadnih ili
sporih, dugoročnih efekata klimatskih promena ili katastrofa, države su obavezane da
obezbede pristup fer i efikasnom postupku dodeljivanja izbegličkog statusa u skladu sa
potrebama međunarodne zaštite.