Projekat se sprovodi u okviru programa švajcarko-srpskog migracionog partnerstva koji je nastao je na osnovu izraženih potreba nadležnih institucija Republike Srbije. Cilj programa je da doprinese jačanju i unapređenju socijalne zaštite migranata u Srbiji kroz povećanje dostupnosti i kvaliteta socijalnih usluga i programa podrške u lokalnim zajednicama. U okviru ovog programa Beogradski centar za ljudska prava sprovodi projekat usmeren ka jačanju kapaciteta centara za socijalni rad i omladinskih radnika kao i unapređenju međusektorske saradnje uz aktivno uključivanje samih migranata.

Ovaj projekat nastoji da proširii usluge zaštite u zajednici koje se pružaju ugroženim migrantima kroz izgradnju kapaciteta centara za socijalni rad, opštinskih kancelarija za mlade i drugih aktera. Poboljšanjem pristupa i dostupnosti usluga socijalne zaštite i programa zaštite u zajednici migrantska populacija će biti manje ugrožena i verovatnije će se integrisati u srpsko društvo.

Beogradski centar za ljudska prava će raditi na poboljšanju kapaciteta lokalnih aktera koji rade sa migrantima i posebno decom bez pratnje kroz niz treninga o pravima deteta.

Postojeći modeli socijalne zaštite će se procenjivati kroz participativno istraživanje. Istraživanje će biti usmereno i na migrante i pružaoce usluga, sa fokusom na ugrožene grupe i sa pažnjom na rodno osetljiva pitanja. Terensko istraživanje kroz fokus grupe i individualne dubinske intervjue sa migrantskom populacijom i stručnjacima biće sprovedeno kao deo inkluzivnog i participativnog procesa. Biće kreiran model održive strategije za bolju koordinaciju usjerenu na lokalnu zaštitu i pružaoce psihosocijalnih usluga, uključujući centre za socijalni rad, kancelarije za mlade, nevladine organizacije i institucije. Strategija će ponuditi jasna pravila ponašanja među različitim državnim institucijama, koje su uključene u sistem zaštite migranata.

Omladinski radnici će dobiti obuku o međunarodnom pravu i socijalnim pravima migranata kako bi stekli razumevanje njihovih posebnih potreba i ranjivosti. Nastavni plan i program obuke će se sastojati od sledećih tema: prava izbeglica, rad s mladim izbeglicama, terenska i odvojena metodologija, integracija izbeglica kroz aktivnosti omladinskog rada, socijalna uključenost i kohezija i međusektorska saradnja.

Donator: OXFAM Italia

Trajanje: januar 2017 – maj 2017

Projekat je imao za cilj da pruži podršku izgradnji kapaciteta mladih novinara, medija i opšte javnosti za uticaj i doprinos uspostavljanju dostupnog, transparentnog i efikasnog sistema koji doprinosi sprovođenju vladavine prava i poštovanju prava migranata i izbeglica. Projekat je unapredio profesionalne kapacitet mladih novinara koji su na početku profesionalne karijere za praćenje i izveštavanje o pitanjima od značaja za promociju ljudskih prava i razvoj vladavine prava, kroz promovsanje uloge medija u podizanju svesti javnosti o pitanjima upravljanja migracijama i izgradnje sistema azila i omogućavanje povezivanja mladih novinara sa pravnim stručnjacima, donosiocima odluka iz državnih tela i međunarodnih organizacija, novinarima, itd.

Donator: Međunarodni komitet spasa i Odeljenje za međunarodni razvoj Vlade Velike Britanije

Trajanje: jul 2016 – jun 2017

Opšti cilj ovog projekta bila je zaštita nepraćene i razdvojene dece u Srbiji, kako migranata tako i izbeglica, prvenstveno kroz pružanje pravne pomoći i informacija o sistemu azila i njihovim pravima u Srbiji, kao i kroz prikupljanje informacija koje su bitne za iznalaženje sigurnijih puteva za spajanje sa članovima njihove porodice ili pružanja pomoći u pogledu ostvarivanja drugih oblika trajnih rešenja. Posebna pažnja pridavana je onoj deci koja nisu ušla u postupak azila, te im je zbog toga u praksi uskraćivan čitav niz prava. Tim Beogradskog centra za ljudska prava redovno je posećivao mesta neformalnog okupljanja gde su boravila nepraćene i razdvojena deca, kao i sve centre za azil i prihvatne centre, a prilikom poseta, pored pružanja pravne pomoći, analizirani su uslovi u kojima deca borave i davani predlozi za poboljšanje, vršena je preliminarna identifikacija posebno ranjive dece i usmeravanje ka relevantnim pružaocima pomoći. U periodu implementacije, tim Beogradskog centra za ljudska prava pravno je savetovao nekoliko stotina dece, među kojima preko 300 bilo bez pratnje zakonskih staratelja.

Cilj projekta bio je i ojačavanje kapaciteta relevantnih državnih organa, nezavisnih institucija i organizacija civilnog društva, koje su aktivne u polju pružanja zaštite nepraćenoj deci. Organizovano je pet radnih sastanaka širom Srbije (u Beogradu, Subotici, Šapcu i dva puta u Nišu), na kojima je razgovarano o međunarodnim i domaćim standardima u oblasti prava deteta, predstavljen je položaj nepraćene i razdvojene dece u Srbiji, a kroz razgovore u radnim grupama, definisane su preporuke za dalje unapređenje prakse zaštite nepraćene ili razdvojene dece izbeglica. U ovom procesu učestvovalo je preko sto predstavnika relevantnih državnih institucija i civilnog sektora, nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, i međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija. Posebne oblasti o kojima se razgovaralo i u odnosu na koje su usvojene preporuke su bile: prvi kontakt sa nepraćenom decom izbeglicama i standardi, međuresorska saradnja, alternativna briga, i žrtve: identifikacija i postupanje. Iako su inicijalno definisane ove četiri oblasti, iskristalisala se potreba da se identifikuje i peta, posebna oblast, a to je integracija dece i pravo na obrazovanje. Na radnom sastanku koji je organizovan u Beogradu 22. maja 2017. godine, razmotrene su sve preporuke do kojih su došli učesnici prethodnih sastanaka, te date konačne preporuke za unapređenje prakse, koje su postale sastavni deo dokumenta „Položaj nepraćene i razdvojene dece u Srbiji“. Pomoć i podršku projektnom timu u realizaciji ovih aktivnosti pružila je Prof. dr Nevena Vučković Šahović, član Komiteta za prava deteta (2003-2009).

Projekat je omogućio podizanje kapaciteta i Beogradskog centra za ljudska prava, naročito za veštine organizacije, planiranja i sprovođenja treninga, analize relevantnog domaćeg i međunarodnog zakonodavstva i standarda, analize stanja u kome se u Srbiji nalaze nepraćena i razdvojena deca izbeglice i migranti, formulaciju i usaglašavanje opštih i posebnih preporuka, istraživanje dobre prakse u Srbiji i u drugim zemljama, i za aktivnosti međunarodnog zagovaranja. Projektni tim imao je priliku i da učestvuje u međunarodnim procedurama za nadzor i zaštitu ljudskih prava, kroz podnošenje priloga za alternative izveštaje (Komitet za prava deteta, Komitet za ljudska prava, Savet za ljudska prava UN). Pored toga, članovi tima su imali brojne razgovore u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije i relevantnih organizacija koje se bave zaštitom dece, tokom kojih su isticani ključni izazovi u zaštiti nepraćene i razdvojene dece, sa kojima se Srbija suočava, ali su takođe razmatrani načini kako da, zajedničkim delovanjem, dovedu do pozitivnih promena kada je u pitanju pružanje zaštite ovoj, naročito ranjivoj, grupi dece.

Donator: OXFAM Italia i UN Women

Trajanje: avgust 2016 – oktobar 2016

Beogradski centar za ljudska prava je u okviru ovog projekta sproveo istraživanje o položaju žena i devojčica izbeglica i migrantkinja posle zatvaranja tzv. balkanske izbegličke rute, čiji su glavni nalazi predstavljeni na dva okrugla stola u Beogradu i Subotici. Beogradski centar je izradio i pravnu analizu Zakona o azilu u smislu odredaba koje se tiču rodne ravnopravnosti, koja je predstavljena na okruglom stolu u Kući ljudskih prava i demokratije uz učešće organizacija civilnog društva koje se bave pravima žena i zaštitom izbeglica.

Donator: Međunarodni komitet spasa i Fondacija za otvoreno društvo

Trajanje: februar 2016 – januar 2017

Cilj ovog šestomesečnog projekta bio je da se obezbedi konzistentno praćenje položaja izbeglica i sistema za obezbeđivanje njihove zaštite u Dimitrovgradu, malom mestu na granici sa Bugarskom, u koji su od početka izbegličke krize 2015. godine pristizale izbeglice iz ratom zahvaćenih država u Aziji.Beogradski centar za ljudska prava sproveo je aktivnosti usmerene na tri ključne oblasti, a to su:

• Koordinacija rada implementacionih partnera organizacije Međunarodni komitet spasa kada je u pitanju zaštita izbeglica u Dimitrovgradu,
• Izgradnja mehanizma upućivanja izbeglica i njihovog povezivanja sa institucijama i organizacijama civilnog društva, kako bi se obezbedila adekvatna oravna zaštita izbeglica,
• Jačanje kapaciteta lokalnih institucija koje pružaju usluge izbeglicama.

Beogradski centar za ljudska prava je, u okviru ovog projekta, sproveo obuku za predstavnike organizacija koje se bave zaštitom izbeglica u Dimitrovgradu, kako bi se upoznali sa osnovama izbegličkog prava, prava na azil u Srbiji, principima border-monitoringa, sistemom identifikacije žrtava trgovine ljudima, kao i drugim temama od značaja za posao kojim se bave.

Donator: Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji

Trajanje: januar 2016 – decembar 2016

I u toku 2016. godine, Beogradski centar za ljudska prava je uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pružao besplatnu i profesionalnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila. Beogradski centar je tokom 2016. godine zastupao 331 stranca u postupku azila dok je oko 3.000 izbeglica dobilo pravne savete u vezi mogućnosti traženja azila u Srbiji. U istom periodu Beogradski centar podneo je nekoliko predstavki Evropskom sudu za ljudska prava, kao i par ustavnih žalbi Ustavnom sudu Srbije, a u cilju zaštite prava tražilaca azila.

Terenski tim Beogradskog centra za ljudska prava je, uz saradnju sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, redovno pratio stanje u centrima za azil u kojima su smešteni tražioci azila i ukazivao nadležnim organima, UNHCR i nevladinim organizacijama na potrebe tražilaca azila.

Beogradski centar je intenzivno zagovarao promene i poboljšanja u politici organa Srbije kada je reč o pristupu postupku i funkcionisanju sistema azila, ali i mehanizmu za integraciju osoba koje su u Srbiji dobile azil, budući da je ta oblast suštinski zapostavljena još od stupanja na snagu Zakona o azilu 2008. godine. Beogradski centar za ljudska prava je, u saradnji sa UNHCR, aktivno nastojao da pomogne ljudima koji su dobili azil da se integrišu u srpsko društvo.

Beogradski centar je nastavio da u toku 2016. godine sarađuje sa nadležnim organima kako bi se ojačali njihovi kapaciteti putem seminara, treninga i stručnih publikacija. Beogradski centar je u saradnji sa sudijama Vrhovnog kasacionog suda i Prekršajnog apelacionog suda sastavio i objavio priručnik “Primena načela nekažnjavanja izbeglica u prekršajnog postupku” koji je predstavljen sudijama na četiri okrugla stola, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Takođe, Beogradski centar je, u saradnji sa Pravosudnom akademijom, organizovao obuku za sudije Prvog, Drugog, i Trećeg osnovnog suda kao i za Prvo, Drugo i Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu na temu “Izbegličko pravo – međunarodni i domaći standardi”. Pored toga, održano je nekoliko obuka za nevladine organizacije i studente, a pravnici Beogradskog centra učestvovali su na mnogim okruglim stolovima i međunarodnim i domaćim konferencijama na temu izbegličkog prava i aktuelnih pitanja izbeglištva.

Tokom 2016. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova organizovalo je javne rasprave povodom izrade nacrta Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i Zakona o strancima. Beogradski centar je bio aktivno  uključen u obe javne rasprave i podneo je pisane komentare Ministarstvu unutrašnjih poslova o oba propisa. U istoj godini, a u cilju izveštavanja, zagovaranja sistemskih promena i unapređenja položaja tražilaca azila, predstavnici Beogradskog centra prisustvovali su na 96 sastanaka sa različitim domaćim i međunarodnim akterima i 46 puta su gostovali u različitim medijma. U okviru projekta objavljena su četiri periodična izveštaja o pravu na azil u Srbiji i godišnji izveštaj “Pravo na azil u Republici Srbiji 2016”.

Donator: Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji

Trajanje: januar 2015 – decembar 2015

Beogradski centar za ljudska prava je u 2015. godini nastavio uspešnu četvorogodišnju saradnju sa Kancelarijom UNHCR u Srbiji. Redovnim posetama centrima za azil, tim Beogradskog centra bio je u stalnom kontaktu s tražiocima azila, ali i s državnim organima koji su nadležni za zaštitu njihovih prava. Kroz nadgledanje procesa donošenja odluka, kao i uvida u sve pojedinačne odluke, Beogradski centar za ljudska prava će utvrditi stepen poštovanja standarda ljudskih prava u Srbiji. Pravni tim Beogradskog centra razgovarao je s potencijalnim tražiocima azila kako bi im u potpunosti predstavio njihova prava i obaveze, a sve osobe koje su izrazile nameru da traže azil imale su priliku da dobiju punu podršku i pomoć. Pored pružanja direktne pravne pomoći, pažnja Beogradskog centra  bila je usmerena ka podizanju svesti građana i nadležnih organa o ovoj temi, na promociju novih, adekvatnih rešenja za uočene probleme, kao i na vođenje preciznih statističkih podataka o broju tražilaca azila i prikupljanje informacija o njihovim zemljama porekla. Tim Beogradskog centra je pored toga uspostavio saradnju s Pravnom klinikom za izbegličko pravo i Pravnim fakultetom u Beogradu, pri čemu je mladim, budućim pravnicima prenosio svoje znanje i iskustvo.

Donator: Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Holandski savet za izbeglice u Amsterdamu

Trajanja projekta : novembar 2014 – april 2016

Cilj projekta bilo je unapređenje sistema azila kroz podizanje svesti svih značajnih činilaca koji se bave ovom temom, kao i razvijanje migracione politike i politike azila u Srbiji u kontekstu evropskih integracija i postavljanje ove teme među političke prioritete.Kako bi se postigao ovaj cilj, Beogradski centar za ljudska prava je u saradnji sa Holandskim savetom za izbeglice, partnerima i kolegama iz civilnog sektora iz Makedonije i Hrvatske, organizovao studijsku posetu Holandskom savetu za izbeglice kako bi se pravnici Beogradskog centra bolje upoznali sa sistemom azila, integracionom politikom i ulozi organizacija civilnog društva u integraciji lica koja su dobila međunarodnu zaštitu. Takođe, Beogradski centar je sproveo dva stručna treninga za predstavnike organizacija civilnog društva na temu zagovaranja u oblasti azila i integracije lica koja su dobila međunarodnu zaštitu i održavao redovne sastanke sa narodnim poslanicima i odbornicima na lokalnom nivou, sa idejom da se organizuje i javno slušanje u Narodnoj skupštini o stanju u oblasti azila kako bi se ova tema postavila među političke prioritete u narednim godinama. U toku projekta organizovana je međunarodna konferenencija o pravu na azil i integraciji lica sa međunarodnom zaštitom, na kojoj je predstavljena publikacija „Srbija od zemlje tranzita do zemlje destinacije – Izazovi i praksa odabranih drzava u procesu integracije izbeglica“. Tim Beogradskog centra objavio je nekoliko stručnih radova o politikama integracije u regionu sa preporukama za dalji razvoj i usklađivanje sa evropskim standardima. U cilju upoznavanja šire javnosti sa problemima sa kojima se susreću tražioci azila u Srbiji, snimljen je i javno prikazan dokumentarni film.

Donator: Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu

Trajanje: april 2013 – septembar 2014

U cilju unapređenja i daljeg razvoja rezultata prethodnog projektnog ciklusa, u okviru ovog projekta izrađene su konkretne i praktične preporuke za promenu prakse u oblasti azila i readmisije u Srbiji. Projekat su, zajedno sa Beogradskim centrom za ljudska prava, sprovodile partnerske organizacije Grupa 484 i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Projekat je promovisao efikasno upravljanje migracijama kroz veći angažman organizacija civilnog društva i osnaživanje njihovih aktivnosti na lokalnom nivou. Petnaest organizacija civilnog društva formiralo je dve tematske grupe, za azil i za readmisiju, koje su osnovane još tokom prve projektne godine. Aktivnosti tematske grupe za azil se sastojale su se iz tri programa: unapređenje zakonodavnog okvira, uključivanje lokalnih organizacija civilnog društva, i podsticanje javnih rasprava o prihvatu migranata i o toleranciji. Tematska grupa za readmisiju se bavila problemima novih tražilaca azila iz Srbije i pitanjem održivog društvenog odgovora kroz nove mere politike zapošljavanja, uključujući mogućnost obavljanja sezonskog rada u pojedinim zemljama članicama EU.

Oko 25 organizacija civilnog društva prošlo je kroz osnovni trening o azilu i migracijama. Organizacije civilnog društva, centralna i lokalna vlast su takođe učestvovali na javnim raspravama, konsultacijama i diskusijama na kojima se, kroz aktivnosti tematskih grupa, čuo i glas tražilaca azila, migranata bez dokumenata i drugih ranjivih grupa.