„Obezbeđivanje granica“ EU je zapravo rat protiv izbeglica, koje su ostavljene nemilosti mora i Balkanske rute. A Evropa ne bi bila ono što jeste da decenijama nije prihvatala izbeglice, piše Krsto Lazarević za DW.
Idomeni, Đevđelija, Preševo, Reške, Tovarnik, Brežice, Špilje – redom varošice o čijem postojanju do leta 2015. nisam znao previše, osim da se nalaze na samim granicama zemalja jugoistočne Evrope. Onda su u ta učmala mestašca došle stotine hiljada ljudi iz ratnih područja Sirije, Iraka i Avganistana. Tamo sam, kao reporter, viđao uvek iste scene. Hiljade ljudi, iscrpljenih, izgladnelih, bolesnih, a ipak punih nade u budućnost bez rata, spavaju na podu i guraju se u prepunim vozovima i autobusima. Većina ih je krenula u ovu odiseju jer je morala da napusti svoje ratnom razrušene domovine i jer su džinovski izbeglički kampovi u Libanu, Jordanu i Turskoj prepuni i bez dovoljno finansijskih sredstava. I jer sa svakom godinom postaje sve tanja nada da u njihove zemlje može da se vrati mir.
Godinama se iz Evrope skrštenih ruku gledalo kako par stotina kilometara od evropskih granica na tlu Sirije nastaje jedna od najvećih izbegličkih katastrofa od Drugog svetskog rata, kao da se sve to tiče tek bližeg susedstva te zemlje. Kada se onda, na kratko, u evropskom bedemu otvorila pukotina, tvrđava je hitno ojačana ogradama – 26 godina nakon pada Berlinskog zida. Usred Evrope, čak i između članica EU. To je bio prvi korak ka ukidanju Evrope. Da je Angela Merkel poslušala svoje kritičare i zatvorila nemačke granice, bila bi to ozbiljna opasnost za postojanje EU u sadašnjoj formi. Ona, na sreću, to nije uradila.
Danas bedemi Evrope opet stoje, visoki. Mali gradovi na Balkanskoj ruti pali su u zaborav. Hiljade ljudi koji trenutno na jugoistoku Evrope čekaju zaglavljeni, bez krova nad glavom, mrznući se na -15, javnostima u Berlinu, Beču ili Stokholmu teško da su bitniji od kratke vesti na margini novina.
EU ima dva važna saveznika u svojoj nameri da izbegne odgovornost i prihvati izbeglice – turskog autokratu Redžepa Tajipa Erdogana i Sredozemno more. Prošle godine se u njemu utopilo najmanje 5.022 ljudi. EU to naziva obezbeđivanjem granica, ali to je zapravo rat koji vodimo protiv ljudi koji pokušavaju da se domognu Evrope.
Za ceo tekst pogledajte: http://www.dw.com/ sr/propast-evrope-u-ogledalu/ a-37123044
