Nasilje, brutalnost i nezakonito postupanje od strane vlasti na zapadnobalkanskoj ruti predstavljaju čestu pojavu, tvrde izbeglice i ostali migranti u novom izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava, Oxfama i Makedonskog udruženja mladih pravnika. Ljudi koji beže od rata, progona i siromaštva opisuju batine, pljačkanje i nečovečno postupanje od strane policije, graničara i ostalih državnih službenika. Mnogi od njih svedoče o nezakonitim deportacijama i uskraćivanju pristupa postupku azila osobama u potrebi za međunarodnom zaštitom od strane državnih službenika.

Izveštaj pod nazivom „Opasna igra“ zasnovan je na 140 intervjua sa ljudima u potrazi za bezbednošću i dostojanstvom.  U njemu je razobličen zabrinjavajući obrazac brutalnosti i zlostavljanja migranata, uključujući decu, od strane službenika zaduženih za sprovođenje zakona. Istraživanje su uz podršku OXFAM sproveli Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) i Makedonsko udruženje mladih pravnika (MYLA) a ono sadrži svedočenja o incidentima u Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.

„Stavili su nas u kavez i tri dana nam nisu davali hranu. Mnogo su nas tukli. Čak su nas podvrgavali elektrošokovima“. Tako Isak iz Avganistana opisuje način na koji su prema njemu postupali u Bugarskoj.

„Igra“ je reč kojom migranti cinično označavaju svoje pokušaje da u potrazi za bezbednošću i dostojanstvom pređu granicu a da ih pri tom državni službenici ne uhvate i ne zlostavljaju.

Svih 140 ljudi intervjuisanih tokom pripreme izveštaja tvrde da su ih službenici zlostavljali. Na primer:

  • Granična policija u Hrvatskoj je primoravala migrante da se skinu do gole kože i pešice pređu granicu i vrate se u Srbiju, pri čemu su morali da prođu kroz špalir policajaca koji su ih udarali pendrecima.
  • Mađarski službenici su primoravali migrante da skinu odeću i sede u snegu dok ih oni polivaju hladnom vodom.
  • Bugarska policija je pretresla grupu migranata i oduzela im sve vredne stvari, čak i cipele, pre no što ih je primorala da se vrate preko granice.

Po rečima Rut Tener (Ruth Tanner), savetnice za zagovaranje Odeljenja Oxfam-a za Jugoistočnu Evropu: „Ljudi, koji često beže od nezamislivog nasilja u svojoj domovini se šokantno i nepravedno bacaju nazad u stvarnost brutalnosti ovde u Evropi. Svedočenja koja smo prikupili razobličuju užasno postupanje koje vlasti, uključujući vlasti država članica Evropske unije,  dopuštaju kako bi ljude sprečile da uđu na njihovu teritoriju“.

„Ovi okrutni i nezakoniti postupci nikako ne sprečavaju ljude da nastave svoj put u potrazi za bezbednošću i dostojanstvom. Oni nam kažu da nemaju šta da izgube i da će pokušati da ga nastave koliko god put bio opasan. Nasilje i zastrašivanje mora biti zamenjeno delotvornim pristupom postupku azila a vlasti moraju da istražuju tvrdnje o zlostavljanju“, kaže  Nikolina Milić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Mnogi ljudi imaju problema da pristupe postupku azila u Srbiji i Makedoniji. Oni takođe govore o čestom kolektivnom proterivanju iz Srbije. Ovo takozvano neformalno vraćanje (pushback) je zabranjeno međunarodnim izbegličkim pravom i pravom ljudskih prava jer se njime, između ostalog, podriva pravo neke osobe da zatraži azil i uskraćuje joj se pravo na pravični postupak pre donošenja odluke o njenom proterivanju..

U izveštaju se ukazuje na to da vlasti neformalno vraćaju ljude iz jedne zemlje u drugu mimo pravnog sistema, pri čemu ne razmatraju njihove pojedinačne zahteve za azil, ne obezbeđuju im pravnu pomoć i prevodioce, a ni mogućnost žalbe. Ovo je nezakonito i nemoralno.

Ova svedočenja potkrepljuju zaključke UNHCR o redovnom neformalnom i proizvoljnom proterivanju ljudi sa jedne teritorije na drugu širom regiona. Primeri neformalnog vraćanja i teškoća u pristupu sistemu azila obuhvataju:

  • U Srbiji, grupi migranata, uključujući dvogodišnje dete, je rečeno da ih vode u prihvatni centar za izbeglice. Policija ih je umesto toga odvela u šumu na bugarskoj granici u sred noći i na temperaturi ispod nule, i ostavila ih tamo. Grupa je preživela, ali dok nije pronađena, dvoje ljudi je usled hipotermije izgubilo svest..
  • U jednom sudu u Srbiji, grupa migranata je izrazila nameru da traži azil. Policajci zaduženi da ih odvedu do prihvatnog centra su, međutim, uništili sudska rešenja i odvezli ih na granicu sa Bugarskom.
  • U Mađarskoj je zahtev za azil dvadesetdvogodišnjeg Sirijca odbijen u postupku u kojem nije imao pristup pravnom zastupniku, nije dobio propisne informacije o procesu, kao ni priliku da izjavi delotvornu žalbu na odluku.

„Brutalni nezakoniti postupci službenika zaduženih za sprovođenje pravde stvaraju klimu straha među izbeglicama i ostalim migrantima. Ovo navodi mnoge od njih da se oslone na krijumčare kako bi nastavili svoj put ka drugim mestima u Evropi, što je veoma opasno jer ove već ugrožene ljude prepušta na milost i nemilost kriminalnom podzemlju trgovaca ljudima i izlaže ih nasilju“, izjavila je Rut Tener.

„O ovom nezakonitom ponašanju je i ranije izveštavano ali je Evropska unija veoma malo učinila kako bi ga zaustavila. Naprotiv, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk hvali način na koji ove iste vlasti, razobličene u ovom izveštaju, upravljaju migracijama. EU treba da bude bastion ljudskih prava, ali ovaj blok umesto toga odobravanjem ove politike podržava nasilno ponašanje. To ostavlja beleg sramote ne samo na vlastima koje su za njega odgovorne, već i na EU“, dodala je Tenerova.

Oxfam, BCLJP i MYLA pozivaju vlade Srbije, Makedonije, Hrvatske, Mađarske i Bugarske da odmah prestanu sa kršenjem prava ljudi i da hitno preduzmu korake protiv učinilaca krivičnih dela protiv migranata i izbeglica.

Ove tri organizacije takođe pozivaju Evropsku uniju da preuzme ulogu u obezbeđivanju poštovanja međunarodnog prava i ljudskih prava. Vlade EU treba da osiguraju da se sve države na balkanskoj ruti pridržavaju međunarodnih propisa i standarda a one same moraju da predstavljaju uzor poštovanja ovih pravnih i moralnih obaveza.