Dvadesetog juna u svetu se obeležava dan snage, hrabrosti i istrajnosti 21,3 miliona izbeglica, od kojih je skoro polovina dece. Svake godine na ovaj dan svetska pažnja se usmerava na položaj izbeglih i raseljenih osoba širom sveta, na razloge zbog kojih napuštaju svoje zemlje i na poteškoće sa kojima se suočavaju u zemljama koje im pruže utočište. Broj prinudno raseljenih ljudi prvi put u istoriji dostigao je rekordnih 65,3 miliona, a Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) upozorava da svakog dana 34.000 ljudi bude proterano kao rezultat oružanog sukoba ili progona. S obzirom na razvoj situacije u nekoliko kriznih područja širom zemaljske kugle, razumno je očekivati da će taj broj rasti i ove godine, kao i da će, zbog jačanja ekstremne desnice u zemljama Zapadne Evrope, položaj u kojem se nalaze izbeglice bivati sve teži.
Svetski dan izbeglica Srbija i ove godine dočekuje sa produženom izbegličkom krizom, sa nekoliko hiljada zahteva za azil i sa velikim brojem osoba bez regulisanog pravnog statusa, koje su odlučne da nastave svoj put ka Zapadnoj Evropi. Srbija ni u 2017. godini nije uspela da od zemlje kroz koju izbeglice samo prolaze postane zemlja koja bi im pružila utočište i dostojanstven život. Od 622.023 osoba koje su u Srbiji tražile azil u poslednjih deset godina, neznatan broj je odlučio da tu i ostane, a samo 90 zahteva za azil je odobreno.
Beogradski centar za ljudska prava koristi ovu priliku da podseti na probleme sa kojima se suočavaju izbeglice u Srbiji i da oda počast svima koji su stradali na putu ka Evropi. Srbija je tokom izbegličke krize pokazala veliku humanost prema izbeglicama i migrantima, ali je pored toga potrebno da uloži napore i unapredi svoj sistem azila i integracije da bi osobama koje uživaju međunarodnu zaštitu omogućila dostojanstven život i jednake šanse.