26.12.2022. Beogradski centar za ljudska prava tradicionalno od 2016. godine organizuje završni događaj krajem godine o pitanjima od značaja za uključivanje izbeglica u naše društvo. Događaj je bio prilika da se pokrene diskusija o temama od značaja za integraciju izbeglica u Republici Srbiji, da se razmene iskustva, uspešne prakse i mapiraju trenutni problemi u ovoj oblasti. Ove godine nakon dve godine on line i hibridnih događaja posebno nam je bilo drago da događaj održimo tradicionalno kao i proteklih 5 godina u Aero klubu 21. decembra, na kome je prisustvovalo preko 50 učesnika i učesnica.

Događaj su otvorile Stefanie Krause, v. d. Šefica Predstavništva UNHCR-a u Srbiji i Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava.

Na prvoj sesiji o iskustvima pristupa visokom obrazovanju izbeglica u Republici Srbiji govorile su: Ivana Jelić i Aleksandra Kosović ispred kancelarije UNHCR u Beogradu, Rada Baošić, prodekanka za nastavu, Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Kathia Katihabwa Irakoze studentkinja druge godine Hemijskog fakulteta sa odobrenim azilom u Republici Srbiji i dugogodišnja klijentinja Beogradskog centra za ljudska prava. Panelom je ispred Beogradskog centra za ljudska prava moderirala Andrijana Miljković, savetnica za integraciju. Kroz jako inspirativnu diskusiju panelistkinje su prenele svoja iskustva u radu sa izbeglicama, podrške koja je pružana tokom procesa pristupa visokom obrazovanju, kroz programe učenja jezika, pripreme za prijemni ispit, pravne pomoći pri integraciji, procesa kvalifikacija diploma prethodnog obrazovanja pred Agencijom za kvalifikaciju ENIC NARIC centra, samog upisa na fakultet do DAFI stipendije koja je uz pomoć UNHCR kancelarije u Republici Srbiji omogućena i izbeglicama kod nas. Kathia Katihabwa Irakoze podelila je svoje iskustvo studiranja u Republici Srbiji ali i poslala poruku izbeglicama koje žele i razmišljaju da svoje studije nastave ili otpočnu kod nas.

Na drugoj sesiji govorilo se o značaju društveno odgovornog poslovanja i socijalnog preduzetništva u kreiranju novih radnih mesta i stvaranju boljih prilika za ekonomsko osnaživanje i nezavisnost izbeglica. Izbeglice mogu značajno doprineti razvoju zemlje ulaganjem znanja, socijalnog kapitala i finansija. Malo se govori o tome da privredni sektor, pored ostvarivanja ciljeva koji se vezuju za društveno – odgovorno poslovanje, može ostvariti najdirektnije pozitivne efekte od zapošljavanja izbeglica, ukoliko postoji jasna ekonomska volja i cilj. U ovom procesu ključna je tripartna saradnja nadležnih organa, privatnog sektora i organizacija civilnog društva. Iz iskustva rada Beogradskog centra za ljudska prava zaključili smo da postoji i nedovoljna informisanost poslodavaca posebno u pravnom smislu, koje kategorije stranaca, odnosno izbeglica, mogu imati pristupa tržištu rada i pod kojim uslovima.

Iskustvo u ovoj temi podelili su Dušan Lopušina ispred UNHCR tima za integraciju, Katarina Ejdus osnivačica socijalnog preduzeća Women on the Way, koje osnažuje žene izbeglice kroz kreiranje održive mode i Kristina Tomić predstavnica IKEA Srbije, kompanije koja već drugu godinu zaredom kroz svoj globalni program praksi zapošljava izbeglice i tražioce azila u Republici Srbiji. Pored navedenih na panelu je svoju ličnu priču podelila i klijentkinja Beogradskog centra za ljudska prava poreklom iz Ukrajine – Elvira Kerekeš, zaposlena u socijalnom preduzeću Women on the Way. Govorila je o važnosti ekonomskog osnaživanja žena, podršci koju je dobila i koliko joj je značilo da nakon bežanja od sukoba nastavi da radi i bude ravnopravna pripradnica društva. Panelom je ispred Beogradskog centra za ljudska prava moderirala Jelena Ilić, koordinatorka tima za integraciju.

Događaj je bio prilika da govorimo o mogućnostima zajedničkog unapređenja praksi u ovim oblastima i zajedničkim koracima za naredni period. Iznad svega, želeli smo da zajedničkim zalaganjem i dijalogom svih aktera doprinesemo poboljšanju života ljudi sa kojima radimo.