Savet Evrope objavio je 13. oktobra 2017. izveštaj specijalnog predstavnika generalnog sekretara Saveta Evrope za migracije i izbeglice, ambasadora Tomaša Bočeka, nakon obavljene posete Srbiji i Mađarskoj. Specijalni predstavnik je u Srbiji obišao centre za azil u Krnjači i Bogovađi, i prihvatne centre u Adaševcima, Principovcu, Subotici, Somboru i Obrenovcu, tokom kojih se susreo sa predstavnicima državnih organa i nevladinih organizacija. U Mađarskoj je poseta bila fokusirana na tranzitne zone Reske i Tompa tokom koje su obavljene konsultacije sa predstavnicima lokalnog organa zaduženog za pitanja azila, predstavnicima UNCHR i nevladinog sektora.
U uvodnom delu izveštaja ambasador Boček ističe značajne napore vlasti u Srbiji za humanitarno zbrinjavanje izbeglica u pogledu smeštaja, hrane i drugih oblika podrške. S druge strane ukazuje na činjenicu da je pristup postupku azila problematičan. U tom pogledu se navodi da se često dešavaju situacije da izbeglice bivaju prisilno vraćene u susedne zemlje bez ikakve procedure, da u mnogim slučajevima izbeglice ne dobijaju ni osnovne informacije o postupku azila u Srbiji i da uglavnom nisu u mogućnosti da stupe u kontakt sa nadležnim organom za pitanja azila. Iako je mnogo izbeglica koje se nalaze u Srbiji formalno izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, skoro niko nije uspeo da podnese formalni zahtev za azil. Stoga ogromna većina migranata i izbeglica boravi u Srbiji bez regulisanog pravnog statusa. Najveći deo njih nalazi se na neformalnom spisku za ulazak u Mađarsku preko jedne od dve tranzitne zone. Izveštaj se osvrće i na to da se spisak vodi neformalno i netransparentno što može da dovede do korupcije.
S obzirom da je za izbeglice koje se trenutno nalaze u Srbiji neizvesno kada će i da li će moći da nastave svoje putovanje ka zemlji u kojoj žele da traže azil, potrebno im je obezbediti pristup postupku azila ukoliko se u toku svog boravka u Srbiji odluče da ipak tu zatraže međunarodnu zaštitu. Neophodno je da se strateški reši položaj stranaca koji ne mogu biti proterani niti vraćeni iz Srbije, a koji nisu zatražili azil, kao i pronaći rešenja za njihova socijalna i ekonomska prava.
Usled prenaseljenosti centara za azil i prihvatnih centara, specijalni predstavnik je u izveštaju istakao da postoji zabrinutost da može doći do kršenja člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Posebno je istaknut problem neprofesionalnog utvrđivanja uzrasta izbeglica i posledica koje ovo može izazvati u pogledu rizika od nasilja i seksualnog zlostavljanja dece. Navodi se i da će usled želje migranata i izbeglica da dođu do drugih evropskih zemalja nastaviti da raste potražnja za krijumčarima te da će vremenom krijumčarske mreže postati složene i da policija u Srbiji mora biti bolje pripremljena za borbu sa ovim fenomenom.
Svaka osoba koja je izrazila nameru da zatraži azil u Srbiji mora imati pristup individualnom, fer i efikasnom postupku azila. Poteškoće u pristupu proceduri azila, posebno kada su u kombinaciji sa lošim uslovima smeštaja mogu pokrenuti pitanja kršenja člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Svima kojima je izdata potvrda o izraženoj nameri da traže azil u Srbiji treba pružiti stvarnu mogućnost da stupe u kontakt sa Kancelarijom za azil kako bi mogli da ostvare svoja prava. Jasno je da kapacitet Kancelarije za azil mora biti ojačan kako bi se osiguralo njeno delotvorno prisustvo u svim centrima i pravilno obavljanje svojih dužnosti. Sve odluke o zahtevima za azil trebalo bi da budu u potpunosti u skladu sa članovima 2, 3 i 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
Sveukupno, izveštaj navodi, Srbija bi morala da razvije strategiju širu od rešavanja vanrednog stanja te da je trenutni rad na usvajanju novih zakona o azilu i zakona o strancima dobra prilika za to. Ambasador Boček zaključuje izveštaj nizom preporuka uključujući pružanje podrške vlastima Srbije u izradi novih zakonodavnih rešenja kako bi ona uključila sve kategorije stranaca koji se trenutno nalaze u Srbiji i kako bi ta rešenja bila u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, u jačanju kapaciteta Kancelarije za azil kroz HELP treninge i razmenu dobrih praksi kao i obuku službenika granične policije u pogledu obezbeđivanja mogućnosti izbeglicama da zatraže azil u Srbiji. Osim toga Savet Evrope bi po mišljenju specijalnog predstavnika mogao da pruži podršku u jačanju koordinacije nevladinih organizacija, prevenciji korupcije i obezbeđivanju transparentnosti kao i razvoju dugoročnih rešenja za borbu sa krijumčarenjem ljudi. Predloženo je finansiranje projekata kroz fondove Saveta Evrope koji se tiču unapređenja smeštajnih kapaciteta, posebno za decu bez pratnje.