Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija objavio je nedavno Zaključna zapažanja povodom trećeg periodičnog izveštaja Srbije i doneo preporuke koje se odnose na primenu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Neposredno pre početka zasedanja Komiteta za ljudska prava u martu 2017. godine, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) podneli su Komitetu izveštaj sa dodatnim informacijama o primeni pojedinih odredbi Pakta, gde su, između ostalog, opisani problemi sa kojima se suočavaju izbeglice i tražioci azila u Srbiji. Komitet je u Zaključnim zapažanjima, takođe, posebnu pažnju posvetio pitanjima migranata i tražilaca azila i izrazio zabrinutost zbog toga što još uvek nije usvojen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
Komitet je prepoznao postojeće izazove u vezi sa izbeglicama i njihovim uživanjem osnovnih pravnih mehanizama zaštite, ali je zabrinut zbog postojanja značajnog broja prepreka i kašnjenja u procesu registracije, intervjuisanja i identifikacije tražilaca azila i malog broja dodeljenih međunarodnih zaštita u Srbiji, kao i broja prijavljenih slučajeva gde je osobama u potrebi za međunarodnom zaštitom ograničavan pristup teritoriji Srbije i proceduri azila, tako što su kolektivno i nasilno proteravane u susedne zemlje ili tako što su organi uprave koji odlučuju po zahtevima za azil automatski primenjivali princip „sigurne treće zemlje“, uprkos tome što u nekim od tih zemalja ne postoje adekvatni uslovi prihvata. Komitet je, takođe, zabrinut zbog toga što nepraćena i razdvojena deca nemaju adekvatan pristup starateljima, što ne postoje odgovarajuće procedure za utvrđivanje uzrasta dece, kao i zbog činjenice da se nepraćena deca smeštaju u iste smeštajne objekte sa odraslim osobama.
U cilju otklanjanja ovih nedostataka, u skladu sa preduzetim međunarodnim i nacionalnim obavezama, Srbiji je preporučeno da obezbedi nesmetan pristup postupku azila na celokupnoj teritoriji, uključujući i tranzitnu zonu aerodroma, a da osobe koje dolaze u direktan kontakt sa osobama u potrebi za međunaronom zaštitom prođu adekvatne obuke. Drugo, potrebno je da se o svim zahtevima za azil odlučuje na individualnoj osnovi i u razumnom roku, poštujući princip nevraćanja (non-refoulment), koji predstavlja osnovni princip međunarodnog prava, kao i da se osobama čiji su zahtevi za azil odbijeni ili odbačeni obezbedi pristup odgovarajućem pravnom leku sa suspenzivnim dejstvom. Treće, Srbija bi trebalo da se uzdržava od kolektivnog proterivanja stranaca, te da, pre proterivanja stranaca u „sigurnu treću zemlju“, izvrši objektivnu procenu nivoa zaštite u toj državi i dobije garancije od njenih nadležnih organa da će stranca prihvatiti i omogućiti mu da ostvari svoja prava. Četvrto, preporuka Komiteta je da se u svim centrima za prihvat, kao i izvan njih, obezbede zadovoljavajući uslovi boravka za sve izbeglice i tražioce azila. I peto, neophodno je obezbediti uspostavljanje odgovarajućih protokola za određivanje uzrasta nepraćene i razdvojene dece, adekvatan sistem starateljstva i tretman koji je u skladu sa principom najboljeg interesa deteta.