Protokol 16 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (EKLJP), stupio je na snagu 1. avgusta 2018. godine, pošto je deset država članica potpisalo i ratifikovalo Protokol. Sledeće države su potpisale i ratifikovale Protokol 16: Albanija, Jermenija, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Litvanija, San Marino, Slovenija i Ukrajina, dok su: Andora, Bosna i Hercegovina, Grčka, Italija, Moldavija, Holandija, Norveška, Rumunija, Slovačka i Turska samo potpisale Protokol, ali ga još uvek nisu ratifikovale.
Protokol se sastoji od jedanaest članova, od kojih, samo prvih pet, predstavljaju materijalnopravne i procesopravne odredbe Protokola.
Novine koje donosi Protokol 16, uspostavljajući novu proceduru, su sledeće: najviši domaći sudovi ili tribunali moći će da zatraže savetodavno mišljenje o načelnim pitanjima u vezi sa tumačenjem ili primenom prava i sloboda definisanih EKLJP ili protokolima uz nju; sud ili tribunal to mogu zatražiti samo u pogledu slučaja koji se pred njima vodi; uvodi se mogućnost učešća u zasedanju postupajućeg veća predstavnika Visoke strane ugovornice; predviđa učešće nacionalnog sudije pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP) države čiji sud ili tribunal zahteva donošenje savetodavnog mišljenja, u zasedanju postupajućeg veća; neobavezujuća pravna snaga savetodavnog mišljenja.
Domaći sud ili tribunal će moći da zatraži savetodavno mišljenje samo u kontekstu slučaja koji se pred njim vodi, s tim što će odnosni sud ili tribunal morati da obrazloži svoj zahtev i obezbedi relevantnu pravnu i faktičku podlogu za slučaj koji je u toku pred njim. Svaka Visoka strana ugovornica, u vreme potpisivanja Protokola ili prilikom deponovanja ratifikacionih instrumenata, prihvatanja ili odobravanja, navodi listu sudova ili tribunala koji mogu zatražiti savetodavno mišljenje. Ta lista je podložna promeni, što ostavlja mogućnost proširivanja broja sudova ili tribunala koji mogu ostvariti dijalog sa ESLJP. Treba napomenuti da je reč samo o najvišim sudovima ili tribunalima.
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava i Visoka strana ugovornica, čiji je sud ili tribunal, postavio zahtev pred ESLJP, ima pravo da podnese pisane komentare i uzme učešće u zasedanju. Takođe, ESLJP, može pozvati bilo koju drugu Visoku stranu ugovornicu ili drugo lice, da dostavi pisane komentare ili da učestvuje u zasedanju, gde je to i interesu pravilnog sprovođenja pravde.
Sva savetodavna mišljenja moraju biti obrazložena i objavljena. Ako savetodavno mišljenje ne predstavlja, u celini ili delimično, jednoglasno mišljenje sudija, svaki sudija ima pravo da dá odvojeno mišljenje. Međutim, savetodavna mišljenja nisu obavezujuća, odnosno, nemaju obavezujuću pravnu snagu. Savetodavna mišljenja iz ovog protokola neće imati direktnog uticaja na druge kasnije zahteve, ali, oni će, biti deo sudske prakse ESLJP, pored njenih presuda i odluka. Tumačenje EKLP i protokola uz nju, sadržani u savetodavnim mišljenjima, bili bi analogni u svom učinku tumačenjima koje je ESLJP odredio u presudama i odlukama.
U pogledu procedure, o prihvatljivosti zahteva za davanjem savetodavnog mišljenja, odlučivaće petočlano veće sudija Velikog veća ESLJP. Ako petočlano veće sudija proglasi prihvatljivim zahtev, odluku o zahtevu će doneti Veliko veće ESLJP, koje mora biti obrazloženo. Takođe, u slučaju da petočlano veće odbije zahtev za donošenje savetodavnog mišeljenja, takva odluka mora biti obrazložena.
Značaj stupanja na snagu Protokola 16 uz EKLJP je veliki. Na ovaj način će se proširiti i produbiti dijalog između EKLJP i nacionalnih sudova. Nacionalnim sudovima će biti data mogućnost da zatraže „pomoć“ od ESLJP u vidu savetodavnog mišljenja kako bi rešili tekući slučaj. Međutim, sa političkopravnog aspekta, nacionalni sudovi će na ovaj način imati mogućnost da „skinu“ odgovornost sa sebe, uvažavajući stavove ESLJP datim u savetodavnim mišljenjima. Pozitivna strana ovog „skidanja“ odgovornosti sa nacionalnog suda, mogla bi se tumačiti i pozitivno, iz razloga, što bi sudije nacionalnih sudova time dobile mogućnost da odagnu politički uticaj domaćih (političkih) uticaja i pritisaka, kojima su neretko izloženi prilikom postupanja u nekim bitnijim predmetima, pozivajući se na autoritet ESLJP.
Do donošenja Protokola 16, samo je Komitet ministara Saveta Evrope imao mogućnost da zatraži donošenje savetodavnog mišljenja, a u skladu sa članovima 47-49 EKLJP, s tim što Komitet ministara može da traži davanje savetodavnih mišljenja samo u pravnim pitanjima koja su vezana za tumačenje EKLJP i protokola uz nju. Takva mišljenja ne smeju se baviti pitanjima koja se odnose na sadržaj ili opseg prava i sloboda ustanovljenih EKLJP i protokolima uz nju.