Beogradski centar za ljudska prava objavio je šesti godišnji izveštaj koji sadrži pregled i analizu prakse u oblasti zaštite izbeglica u Srbiji tokom 2017. godine. Većina osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom i u 2017. godini dolazila je iz država koje generišu izbeglice, uključujući osobe sa posebnim potrebama, žrtve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja i nepraćenu ili razdvojenu decu. Na položaj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom uticale su politike susednih zemalja kao i odluke koje su donošene na nivou Evropske unije. Iako je u prethodnoj godini zabeležen najveći broj usvojenih zahteva za azil od stupanja na snagu Zakona o azilu, tokom 2017. bilo je svega 14 pozitivnih odluka. Najveći deo aktivnosti koje su državni organi sprovodili prema izbeglicama i dalje je usmeren, pre svega, na humanitarnu pomoć i smeštaj, dok sistemska rešenja kao i jasna migraciona politika nisu uspostavljeni. Osim toga 2017. godinu obeležio je i do sada nečuven postupak ekstradicije turskog državljanina kurdskog porekla Dževdet Ajaza, koji je bio u postupku azila u Srbiji koji nije bio pravosnažno okončan i uprkos odluci Komiteta protiv mučenja Ujedinjenih nacija, koji je vlastima naložio kao privremenu meru da se uzdrže od vraćanja Ajaza u Tursku zbog realnog rizika da u toj zemlji bude podvrgnut mučenju ili drugom okrutnom, nečovečnom i ponižavajućem postupanju.
Izveštaj možete preuzeti na sledećem linku.