Tokom 2015. godine u Srbiji je evidentirano više od pola miliona osoba u potrebi za međunarodnom zaštinom što je, pored evropskih integracija, imalo značajan uticaj na srpsku migracionu politiku. Odgovor naše države sveo se na obezbeđivanje ad hoc rešenja u vidu pružanja privremenog smeštaja i osnovne humanitarne pomoći, a veliki napor i resursi uloženi su u registraciju što većeg broja stranaca bez dokumenata. Imajući u vidu da Srbija nema razvijen i efikasan sistem zaštite izbeglica, zanemarljivo mali broj evidentiranih stranaca odlučio je da ostane u našoj zemlji. Dugoročna rešenja za zaštitu osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom izostala su, a Srbija je nastavila da sprovodi politiku tranzitne zemlje.
U 2015. godini, doneta je uredba na osnovu koje se vrši diferencijacija između osoba koje žele da traže azil u Srbiji i onih stranaca koji samo prolaze kroz Srbiju, čiji je cilj bio rasterećenje postupka azila i prikupljanje tačnijih statističkih podataka u pogledu broja osoba koje zaista traže azil u našoj zemlji.
U Izveštaju o napretku Srbije za 2015. godinu, Evropska komisija istakla je da su još uvek prisutni problemi u funkcionisanju sistema azila i da postoji potreba za njegovim suštinskim reformisanjem. U okviru twinning projekta MUP i Komesarijat za izbeglice radili su na izmenama Zakona o azilu kao i na osmišljavanju plana integracije osoba kojima je dodeljen azil u Srbiji.
U pogledu pristupa teritoriji Republike Srbije i postupku azila, praksa službenika policije značajno je poboljšana ali su, sa druge strane, zabeležena i neformalna vraćanja (push-back) prima facie izbeglica na teritoriju država iz kojih su ušli u Srbiju. Uprkos tome što je većina stranaca samo prolazila kroz teritoriju Srbije, Kancelarija za azil je 2015. godine usvojila 30 zahteva za azil, dok je 2014. godine samo šest osoba dobilo azil. Praksa Kancelarije za azil je znatno unapređena kada je u pitanju primena koncepta sigurne treće zemlje, međutim obrazloženja prvostepenih odluka još uvek nisu na zadovoljavajućem nivou.
U praksi drugostepenog organa – Komisije za azil, povećan je broj odluka kojima se usvaja žalba, ali pojedini stavovi i odluke ovog organa mogu dovesti u pitanje delotvornost žalbe u postupku azila. Naime, Upravni sud je u šest predmeta poništio rešenje Komisije za azil zbog povrede pravila postupka, što je jasan pokazatelj poboljšanja prakse Upravnog suda koji je, tokom 2015. godine, služio kao dobar korektiv rada drugostepenog organa.
Osobe kojima je odobren azil još uvek se suočavaju sa brojnim teškoćama u pogledu integracije, regulisanja boravka, dobijanja putne isprave i ostvarivanja pristupa tržištu rada. Očekuje se da će plan integracije na kome radi Komesarijat za izbeglice znatno olakšati položaj ovih stranaca.
U prva četiri meseca 2016. godine, organi MUP registrovali su 96.117 osoba kojima je verovatno potrebna međunarodna zaštita, a 2.484 osobe izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji. Ovaj podatak pokazuje da “zatvaranje” zapadnobalkanske rute, koje je otpočelo dogovorom između EU i Turske o vraćanju i preseljenju izbeglica, nije zaustavilo migracije. Takođe, u porastu je i broj izbeglica koje imaju stvarnu nameru da ostanu u Srbiji. Od početka ove godine do kraja aprila, Kancelarija za azil dodelila je 7 utočišta i 9 supsidijarnih zaštita.
Tokom 2015. i 2016. godine, izostala su adekvatna rešenje za maloletne tražioce azila bez pratnje, kako u pogledu njihovog smeštaja tako i u pogledu ostvarivanja drugih prava. Položaj ove dece naročito je osetljiv s obzirom da u Srbiji ne postoje posebne procedure koje bi obezbedile poštovanje njihovih prava zasnovane na proceni najboljeg interesa deteta.
Godišnji izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2015″ možete pronaći na: http://bit.ly/1OuCYZh[/