Predstavljen godišnji izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021

Izveštaj ‘Pravo na azil u Republici Srbiji 2021′, deseti po redu, sastavili su članovi pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava na osnovu iskustva u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i zastupanju u postupku azila, terenskog rada, kao i podrške u integraciji osobama kojima je odobren azil u Srbiji. Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita.

Urednica izveštaja Ana Trifunović je rekla na konferenciji da je prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije tokom 2021. godine u smeštajnim kapacitetima u Srbiji boravilo nešto više od 60.000 osoba, od kojih je 2.306 izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Srbiji, dok su 174 osobe zaista i podnele taj zahtev. Navedeni podaci ukazuju da relativno mali broj stranaca ima nameru da u Srbiji zatraži međunarodnu zaštitu, da je još uvek ne vidi kao zemlju utočišta, već samo kao zemlju tranzita na putu ka državama Evropske unije, koje pružaju bolje uslove za integraciju i dostojanstven život izbeglica.

„Najveći broj stranaca koji su tražili azil u Srbiji su državljani Avganistana. U 2021. godini je usvojeno svega 14 zahteva za azil, što je dva puta manje od broja usvojenih zahteva u 2020. godini. U istom periodu, Kancelarija za azil odbila je 51 zahtev za azil, odbacila devet zahteva, dok je 73 zahteva obustavljeno – najčešće jer su tražioci azila u toku postupka napustili Srbiju“, rekla je ona. Trifunović je dodala da je od 2008. godine i uspostavljanja nacionalnog sistema azila, zaključno s 31. decembrom 2021. godine, Kancelarija za azil, prema svojim statistikama, usvojila zahtev za azil ukupno 208 stranaca.

Šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Frančeska Boneli, istakla je da, na žalost, danas u svetu imamo najveći broj raseljenih ljudi – 84 miliona, a od tog broja 45% su deca. Ona je dodala da je zaštita izbeglica izuzetno važna u današnjim okolnostima kada imamo zabrinajvajući rast broja nasilnih incidenata i masovno kršenje ljudskih prava izbeglica i migranata na granicama, ne samo Evrope, već i svuda u svetu.

„Iza tog broja od 84 miliona raseljenih su ljudi, porodice, patnja…Zidovi i ograde podignute su na više mesta duž granica Evrope kako bi se sprečio ulazak u zemlje, dok izveštaji pokazuju da se izbeglice vraćaju u države porekla i pored toga što im je tamo ugrožen život i što su tražile međuanrodnu zaštitu. Takvo postupanje je ne samo protivno pravilima međunarodnog prava, već je i u suprotnosti s osnovnim principima humanosti“, rekla je Boneli.

Ona je dodala da, uprkos činjenici da je Srbija za većinu izbeglica zemlja tranzita, ima i onih, doduše u malom broju, koji traže azil u Srbiji, koji su spremni da se integrišu u srpsko društvo i da započnu novi život.

U izveštaju se ukazuje da, uprkos pojedinim pomacima u pogledu ostvarivanja prava na azil i pristupa pravima u oblasti integracije, sistem azila u Srbiji još uvek nije dovoljno efikasan, čemu je dodatno doprinela još uvek nestabilna epidemiološka situacija izazvana pandemijom virusa korona. U Srbiji i dalje nedostaju održiva sistemska rešenja za adekvatnu zaštitu i unapređenje položaja tražilaca azila, migranata i izbeglica koji se još uvek u najvećoj meri oslanjaju na podršku međunarodnih i nevladinih organizacija, dok u tom pogledu takođe nedostaje efikasna koordinacija državnih organa. Zbog svega navedenog, Srbija još uvek nije u mogućnosti da samostalno organizuje i sprovodi postupak azila shodno Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti.

Izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 dostupan je OVDE. 

Kako je bilo na predstavljanju izveštaja u Medija centru u Beogradu možete pogledati na ovom linku: