Devetnaestog septembra navršava se godinu dana od kada je Generalna skupština usvojila Njujoršku deklaraciju o izbeglicama i migrantima. Beogradski centar za ljudska prava je uz podršku Oksfama učestvovao u radu radne grupe sačinjene od organizacija civilnog društva i Akcionog komiteta sa ciljem da se usvojenim dokumentima predvide mehanizmi odgovornosti i kontrole. Deklaracija je potvrdila odgovornost svih nacija prema izbeglicama i postavila dvogodišnji rok za dogovor o globalnom kompaktu koji bi obaveze pretvorio u realnost. Godinu dana kasnije, izbeglička kriza u mnogim delovima sveta, uključujući i Balkan, ne jenjava, a unapređenje položaja izbeglica i njihova integracija u države prijema još uvek predstavlja veliki izazov za sve države.
Države članice Ujedinjenih nacija su se potpisivanjem Njujorške deklaracije obavezale da započnu pregovore koji će rezultirati međunarodnom konferencijom na kojoj će biti usvojeni globalni kompakt za sigurnu, urednu i regularnu migraciju. Takođe su se obavezale i na razvijanje smernica o postupanju prema migrantima kao i da će doprinositi pravičnijoj raspodeli izbeglica usvajanjem globalnog kompakta o izbeglicama 2018. godine. Predviđeno je da globalni kompakt mora da omogući smanjenje pritiska na države koje primaju najveći broj izbeglica, zatim da unapredi samostalnost izbeglica i omogući poboljšanje uslova u zemljama porekla kako bi izbeglice mogle bezbedno i dostojanstveno da se vrate.
Godinu dana od usvajanja Njujorške deklaracije međunarodna zajednica nije uspela da napravi značajan iskorak ka ispunjavanju ciljeva koji su u njoj zacrtani. Iako je Deklaracija prihvaćena jednoglasnom odlukom država članica Ujedinjenih nacija, mnoge države su propustile da usklade svoje politike sa ciljevima Deklaracije a nije zaustavljen ni negativan trend usvajanja diskriminatornih i ksenofobnih zakona širom sveta. Ovakav nedostatak napretka na pola puta ka usvajanju globalnog kompakta može da vodi ka propuštanju jedinstvene prilike za usvajanje efikasnih rešenja i promenu situacije do kraja 2018. godine, kao što je to predviđeno Deklaracijom.
U svetu je trenutno 65 miliona ljudi primorano da živi izvan svojih domova, a polovinu od njih čine deca. Kako bi se obezbedili efikasni mehanizmi zaštite izbeglica neophodno je da se ustanove mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti svake pojedinačne države za prihvat, zaštitu i pružanje podrške izbeglicama. Istraživanje Oksfama je pokazalo da u šest najbogatijih država trenutno živi manje od devet procenata svetske izbegličke populacije, dok su zemlje poput Ugande i Libana otvorile vrata za milione izbeglica. Njima je potrebno pružiti dodatku pomoć i podršku. Svetski lideri nisu pronašli rešenje za unapređenje legalnih ruta, u prvom planu preseljenja izbeglica iz žarišnih delova sveta, a nisu osnovani ni adekvatni humanitarni i razvojni fondovi.
Pored postojećih kriza u Siriji i Avganistanu koje su se produbile, izbegličke krize su tokom 2017. godine buknule i u drugim delovima sveta – više od milion izbeglica iz Južnog Sudana stiglo je u Ugandu, a stotine hiljada ljudi pobeglo je od nasilja u Mjanmaru. Trenutni proces pred Ujedinjenim nacijama pokrenut usvajanjem Njujorške deklaracije je prilika koju svet ne sme propustiti. Neophodno je da ambiciozni plan koji je ona postavila bude ispunjen brzo, transparentno i u saradnji sa civilnim sektorom.