Broj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom u Srbiji je na kraju juna 2017. godine bio 5.895, pokazuju podaci UNHCR kancelarije u Beogradu. Preko 94% ovih osoba bilo je smešteno u nekom od 18 centara za azil i prihvat izbeglica. Najveći broj osoba koje su u toku juna boravile u ovim centrima bilo je iz država koje „generišu“ izbeglice – Avganistana, Iraka i Sirije, a 40% su činila deca. Slično kao i u ranijem periodu, najviše ih je boravilo u Centru za azil u Krnjači, prihvatnim centrima u Obrenovcu, Adaševcima i Preševu. Svi ovi centri bili su vidno prenaseljeni, a samo u Prihvatnom centru u Adaševcima broj smeštenih prevazilazio je realne smeštajne kapacitete za 335 mesta. Najviše slobodnih mesta i dalje ima u Prihvatnom centru u Preševu, na granici sa Makedonijom.
U junu je 329 osoba izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, a među njima najviše je bilo državljana Avganistana (55%) i Pakistana (14,6%). Nameru da traže azil izrazile su i osobe iz Iraka, Bangladeša, Sirije, Alžira, Irana, Kube, Libije, Maroka, Palestine i drugih zemalja. Od ukupnog broja tražilaca azila bilo je 302 muškaraca i 27 žena. Takođe, nameru da traže azil izrazilo je i 139 dece od kojih je 21 dece iz Avganistana i Pakistana bilo bez pratnje roditelja.
U skladu sa Zakonom o azilu u junu je registrovano 49 tražilaca azila, a tom prilikom im je utvrđen identitet, obavljeno je fotografisanje i uzimanje otisaka prstiju. Među registrovanim tražiocima azila bilo je najviše državljana Avganistana, Pakistana i Kube. Podneto je 50 zahteva za azil, a Kancelarija za azil obavila je tri saslušanja za dva tražioca azila iz Pakistana i jednog iz Avganistana.
Ni u junu nije bilo pozitivnih odluka po zahtevima za azil. S druge strane, doneta su tri rešenja o odbacivanju zahteva za azil za tražioce azila iz Bugarske, Kameruna i Rusije, kao i dva rešenja o odbijanju zahteva za azil tražilaca azila iz Avganistana i Iraka.