Beogradski centar za ljudska prava, uz podršku UNHCR, i tokom 2015. godine pružao je pravnu pomoć tražiocima azila u Srbiji ali se bavio i procenjivanjem položaja osoba koje su u potrebi za međunarodnom zaštitom (a koje su samo prolazile kroz Srbiju u potrazi za efikasnom međunarodnom zaštitom). Kao i prethodnih godina, pokazalo se da većina stranaca koji su evidentirani kao tražioci azila i koji su podneli zahtev za azil zapravo ne želi da ostane u Srbiji, kako zbog nezavidne ekonomske situacije, tako i zbog nedostatka plana za integraciju izbeglica i neefi kasnog postupka azila. Tokom 2015. godine, nadležni organi u Srbiji prevashodno su se trudili da pruže humanitarnu pomoć osobama koje su u potrebi za međunarodnom zaštitom i registruju što veći broj stranaca koji su na iregularan način prolazili kroz našu zemlj i, dok je obezbeđenj e trajnijih rešenj a za izbeglice ostalo zanemareno. 1 „Mađarska gradi ogradu duž granice sa Srbijom”, Aljazeera, 14. jun 2015, dostupno na htt p:// balkans.aljazeera.net/vijesti/madarska-gradi-ogradu-duz-granice-sa-srbijom. 14 | Pravo na azil u Republici Srbiji 2015 Štaviše, i pored dobre volj e koju su ispolj ili srpski zvaničnici, insistirajući na tome da „Srbija neće zatvarati granice i da će primiti hilj ade izbeglica”,2 čini se da je praksa institucija u sistemu azila i migracija upravo ohrabrivala izbeglice da što pre napuste Srbiju. S druge strane, praksa nadležnih organa u postupku azila, pre svega Kancelarije za azil i Upravnog suda, pobolj šana je. Kancelarija za azil, čiji su kapaciteti znatno povećani, u 2015. godini usvojila je 30 zahteva za azil (dok je u 2014. usvojila samo šest, a u 2013. godini samo tri zahteva). Praksa Upravnog suda bila je dobar korektiv rada nadležnih organa u postupku azila, posebno kada je reč o kvalitetu obrazloženj a drugostepenih odluka. Takođe, u skladu za Zakonom o azilu, strancima je u velikom broju slučajeva omogućen pristup postupku azila na graničnom prelazu Aerodroma „Nikola Tesla” u Beogradu. Ovo je četvrti godišnj i izveštaj Beogradskog centra za lj udska prava koji sadrži pregled propisa i stanj a u oblasti zaštite izbeglica tokom izbegličke krize u 2015. godini. Svi statistički podaci koji se odnose na postupak azila dobijeni su od UNHCR, dok su drugi podaci dobijeni na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, u razgovoru sa tražiocima azila i kroz praksu Beogradskog centra za lj udska prava. Pored termina tražilac azila, u izveštaju je korišćen i termin izbeglica koji se, međutim, ne odnosi samo na osobe kojima je odobren azil u Srbiji već i na osobe za koje se s razlogom može pretpostaviti da imaju potrebu za međunarodnom zaštitom imajući u vidu stanj e u nj ihovim državama porekla. Izveštaj su pripremili Pavle Kilibarda, Nikola Kovačević, Bogdan Krasić, Nikolina Milić, Lena Petrović i Bojan Stojanović, a u tome su im pomogli Ana Trkulja, Vladimir Sjekloća i Anja Stefanović.
Izveštaj možete preuzeti ovde.