29.01.2021. Ustavni sud Srbije (USS) je na sednici održanoj 29. decembra 2020. godine doneo odluku Už-1823/2017 kojom je usvojio ustavnu žalbu sedamnaest lica iz Avganistana koja su izrazila nameru da traže azil u Republici Srbiji (RS). Među njima se nalazilo osam maloletnih lica i jedno lice starije od 50 godina. Odlukom USS utvrđeno je da su dana 3. februara 2017. godine radnjama Ministarstva unutrašnjih poslova RS – Direkcija policije – Stanica Granične policije Gradina (SGP Gradina) ovim licima povređena prava iz člana 27, st. 3, a u vezi sa čl. 29, st. 1 Ustava Srbije[1], odnosno čl. 39, st. 3[2], a u vezi sa čl. 25 Ustava Srbije. USS je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se tiče povreda čl. 25 (nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta) i čl. 28 (postupanje sa licem lišenim slobode) Ustava Srbije. USS je odbio žalbu u delu koji se odnosi na istaknutu povredu prava na slobodu i bezbednost iz čl. 27, st. 1 Ustava Srbije.
Naime, u julu 2016. godine Vlada Republike Srbije donela je Odluku o obrazovanju policijskih i vojnih snaga za izvršavanje zajedničkih zadataka, kojom je predviđeno da se granice Srbije prema Bugarskoj i Makedoniji ojačaju mešovitim patrolama pripadnika Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ovakva praksa stvorila je pogodno tle za sprovođenje kolektivnog proterivanja, odnosno vraćanja stranaca u susedne zemlje bez sprovođenja adekvatne procedure i obezbeđenja eventualnog pristupa postupku azila u Srbiji.
- februara 2017. godine patrola SGP Gradina, u saradnji sa pripadnicima žandarmerije i vojske RS, na magistralnom putu u Dimitrovgradu, lišila je slobode 24 državljana Avganistana i jednog državljanina Pakistana. Nakon što su primenili policijska ovlašćenja zaustavljanje vozila i dovođenje u prostorije SGP Gradina, u SGP Gradina pozvan je prevodilac Beogradskog centra za ljudska prava, kako bi pomogao policiji u komunikaciji sa izbeglicama. Policijski službenici SGP Gradina uzeli su lične podatke, daktiloskopirali i fotografisali državljane Avganistana i uneli ih u policijske baze Afis i OKS. Zatim im je uručen obrazac prava dovedenih i zadržanih lica na osnovu Uputstva o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima, kao i rešenje o zadržavanju, nakon čega su smešteni u podrumske prostorije za zadržavanje, u uslove koji se nesumnjivo mogu oceniti kao nečovečni i ponižavajući. U takvim uslovima proveli su nešto manje od 12 časova, bez mogućnosti da angažuju advokata/pravnog zastupnika, nakon čega su, uz zahteve za pokretanje prekršajnog postupka odvezeni do Prekršajnog suda u Pirotu.
[1] Reč je o ustavnim garantijama kojima svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, a koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito; odnosno da se licu lišenom slobode bez odluke suda odmah saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati.
[1] Član 39, st. 3 Ustava Srbije glasi: Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom. Stranac može biti proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemčenih ovim ustavom.
Postupak pred prekršajnim sudom u Pirotu okončan je donošenjem rešenja o obustavljanju prekršajnog postupka, jer je prekršajni sudija ustanovila da su okrivljeni osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom, koje su Avganistan napustile u strahu od progona i nasilja opštih razmera, kao i da postoji sumnja da su žrtve trgovine ljudima. Takođe, sudija je zaključila da njihovo vraćanje u Bugarsku u skladu sa Sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije o readmisiji lica koja nezakonito borave, nije moguće zbog opasnosti da će ove osobe biti podvrgnute postupanju koje je suprotno apsolutnoj zabrani zlostavljanja u slučaju vraćanja u Bugarsku. Izbeglice su tokom prekršajnog postupka istakle da su uslovi u bugarskim centrima za izbeglice loši, kao i da ih je bugarska policija zlostavljala i uzimala im novac. Nakon što je sud utvrdio navedeno, kao i nakon što su stranci poučeni o pravu da traže azil, izrazili su nameru da traže azil u RS. Odlukama prekršajnog suda, naloženo je predstavnicima SGP Gradina i Komesarijata za izbeglice i migracije da strancima izdaju potvrde o izraženoj nameri za traženje azila, saglasno čl. 22 i 23 Zakona o azilu.
SGP Gradina je, postupajući po nalogu Prekršajnog suda u Pirotu, izdala potvrde o izraženoj nameri za traženje azila i uputila državljane Avganistana u Centar za azil u Krnjači. Međutim, kako su u tom trenutku smeštajni kapaciteti u Krnjači bili preopterećeni, stranci su upućeni u Prihvatni centar Divljana u Beloj Palanci. Pošto su im uručene potvrde, u prisustvu prevodioca za persijski jezik, stranci su ukrcani u policijski kombi „marica“. Tražioci azila su u policijskom kombiju proveli oko sat i po vremena, misleći da ih policijski službenici voze u Prihvatni centar Divljana. Međutim, u jednom trenutku vozilo je zaustavljeno i policijski službenici su im naredili da izađu iz „marice“. Prema rečima tražilaca azila, izvršen je njihov pretres i oduzeta su im sva dokumenta koja su izdata na teritoriji RS i drugi predmeti na osnovu kojih se moglo zaključiti da su boravili u Srbiji. Svi navedeni predmeti su uništeni. Nakon toga, pretećim i ponižavajućim tonom naređeno im je da se kroz šumu, preko tzv. „zelene linije“ vrate nazad u Bugarsku. Oni koji su odbijali da se povinuju naređenjima, dobili su nekoliko udaraca nogama. Ove osobe su noć provele na otvorenom, u šumi, na temperaturama ispod nule, a potom su se uputile ka bugarskoj prestonici Sofiji. Odatle su o incidentu izvestile prevodioca Beogradskog centra za ljudska prava, o čemu smo već pisali u našem periodičnom izveštaju o pravu na azil za period januar – mart 2017. godine. O incidentu je govorio i izveštaj UNHCR iz tog perioda.
USS je utvrdio da „podnosiocima ustavne žalbe od časa njihovog lišenja slobode nije pružena adekvatna stručna pravna pomoć“, s obzirom da im kao licima lišenim slobode bez odluke suda nisu bile obezbeđene usluge advokata ni pre, ni u toku prekršajnog postupka vođenog protiv njih. USS je naveo da se radi o licima koja su strani državljani „za koje se osnovano moglo pretpostaviti da su izbeglice“ i da nisu u mogućnosti da sami angažuju advokata. USS smatra da im je „stručna pravna pomoć bila neophodna, kako bi bili upoznati sa svojim pravima i procedurom koja će na njih biti primenjena“.
U vezi sa povredom principa zabrane proterivanja zajemčenog odredbom čl. 39, st. 3 Ustava Srbije, odnosno povredom čl. 4, Protokola 4 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[3], USS je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe u noći između 3. i 4. februara 2017. godine proterani iz RS. USS je konstatovao da, „i pored činjenice što su konkretni stranci pravno okarakterisani kao izbeglice sa ratnog područja, što su podvrgnuti zakonskoj proceduri o postupanju sa izbeglicama, time dobivši zaštitu pravnog poretka RS, a što su izrazili nameru traženja azila, faktički su proterani radnjom policijskih službenika, te da se u takvoj radnji stiču elementi nečovečnog postupanja“. USS je naveo i da su elementi nečovečnog postupanja dodatno zasnovani na činjenici „da su podnosioci ustavne žalbe proterani na teritoriju Republike Bugarske, u šumu, u noći na temperaturi od -2 stepena Celzijusa, posebno imajući u vidu da se u grupi nalazilo osmoro maloletnih lica, od kojih je četvoro bilo mlađe od pet godina, a još troje mlađe od sedam godina, i da je to praćeno oduzimanjem dokumenata koja su im prethodno oduzeta“. USS je utvrdio da, u konkretnom slučaju, „kršenje garancija zabrane proterivanja sa elementima nečovečnosti ogleda se ne samo u nepostojanju individualizovanog akta kojim je doneta odluka nadležnog organa da određeno lice napusti teritoriju RS, već u proterivanju učinjenom protivno odluci Prekršajnog suda u Pirotu, odnosno proterivanju nakon što je postupak za dobijanje azila pokrenut podnošenjem formalnog obrasca o izražavanju namere za dobijanje azila, pri čemu u konkretnom trenutku proterivanja postupak nije okončan“.
USS nije utvrdio da je lišenje slobode podnosilaca ustavne žalbe bilo nezakonito i arbitrerno, „jer su u vreme lišenja slobode i donošenja rešenja o zadržavanju postojali zakonom propisani razlozi koji su opravdavali određivanje odgovarajućih mera ograničenja prava na slobodu utvrđenog čl. 27, st. 1 Ustava i čl. 5, st. 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava I osnovnih sloboda“.
Kada je reč o nehumanim uslovima u kojima su podnosioci žalbe boravili nakon lišenja slobode, USS je, između ostalog, konstatovao „da je od strane koordinatora Prihvatnog centra u Dimitrovgradu, te predstavnika Danskog saveta za izbeglice i Beogradskog centra za ljudska prava podnosiocima ustavne žalbe dostavljena hrana u toku kritične noći; da je u toku prepodneva istog dana od strane predstavnika UNHCR podnosiocima ustavne žalbe dostavljena odeća i obuća“. USS je naveo da je „imao u vidu navode ustavne žalbe da su podnosioci kritične noći bili smešteni u ponižavajućim uslovima jer, između ostalog u prostoriji ne postoji mokri čvor i dostupnost pijaće vode“, te se pozvao i na izveštaj Zaštitnika građana[4] u kome se navodi da pritvorske prostorije SGP Gradina ne ispunjavaju minimalne standarde za potrebe sprovođenja policijskog zadržavanja. Međutim, USS je uzeo u obzir i „izuzetne okolnosti smeštanja u prostorije većeg broja lice usled migrantske krize i neočekivano povećanog priliva lica na teritoriju Republike Srbije koja potpadaju pod poseban ravni režim“, kao i činjenicu da je boravak podnosilaca žalbe trajao nepunih 12 sati. S tim u vezi, nije našao povrede čl. 25 Ustava Srbije.
USS je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđenih povreda prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od 1000 EUR, u dinarskoj protivvrednosti.
Odluka USS, prva u ovakvim slučajevima, će zbog interesa javnosti biti objavljena u Službenom glasniku RS i tada će biti dostupna svima.
Nadležni organi RS još uvek nisu utvrdili ko su lica koja su postupala u suprotnosti sa odlukom prekršajnog suda u Pirotu i koja su, umesto u prihvatni centar u Divljani, sedamnaestoro izbeglica iz Avganistana prisilno proterala u Bugarsku.
Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je u svojim zaključnim razmatranjima iz aprila 2017. godine[5] izrazio zabrinutost u vezi prijavljenih slučajeva povodom napora da se uskrati pristup teritoriji Srbije i postupku azila, kolektivnog i prisilnog proterivanja i pogrešne primene principa „sigurne treće zemlje“, uprkos zabrinutosti zbog uslova u nekim od tih zemalja[6], te je preporučio RS da se uzdrži od kolektivnog proterivanja stranaca i obezbedi objektivne procene nivoa zaštite prilikom proterivanja stranaca u „sigurne treće zemlje“[7].
[1] Reč je o ustavnim garantijama kojima svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, a koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito; odnosno da se licu lišenom slobode bez odluke suda odmah saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati.
[2] Član 39, st. 3 Ustava Srbije glasi: Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom. Stranac može biti proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemčenih ovim ustavom.
[3] Čl. 4, Protokola 4 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda glasi: Zabranjeno je kolektivno proterivanje stranaca.
[4] U pitanju je Izveštaj Zaštitnika građana o poseti Regionalnom centru granične policije prema Bugarskoj, broj 281-15/17, Beograd, februar 2017. godine, str. 3 i 4.
[5] CCPR/C/SRB/CO/3, 10. april 2017, dostupno na: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/treatybodyexternal/Download.aspx?symbolno=CCPR/C/SRB/CO/3&Lang=En
[6] Ibid, par. 32 (b)
[7] Ibid, par. 33 (c)